Учитељ

Цртање у активној школи 221.

Природа је живот, а само живот привлачи дете; она му даје увек нових модела, она је неисцрпна.

Да не би ничим кочила дечју слободу, Шамбриарова се побринула и за цртаћи папир већих димензија. Пошто је обични папир за цртање прескуп, она је узела најобичнији бојадисани папир за паковање. Свако дете је добило велик комад тога папира, тако да се не мора бојати да слика предмета неће стати на папир, па да ради тога црта мање и са неким страхом.

Ми смо исто тако чинили. Купили смо обичног папира за паковање и дали деци велике комаде. Нема ту оквира кога дете не сме прекорачити! Шта више, дете може на истом папиру да црта више и разних слика.

Деца су склона да цртају одвише малене слике. То вероватно долази одатле што на таблицама и у малим бележницима немају много простора за веће слике. Сваки је учитељ већ могао опазити, да почетници пишу сасвим ситна слова и бројке на школској табли, кад их изазове да нешто напишу. Наравно да је и томе исти узрок: навика на ситно писање на таблицама и у бележницама. Неки још наводе као разлог и то што деца гледају мале сличице у својим. књижицама и другим илустрованим листовима и књигама.

Свакако треба дете приучавати да црта на нечем већему (школској табли, великом папиру итд.). Почети треба приучавањем деце да цртају на великој школској табли. После им треба дати велики смотак папира да на њему цртају.

Има још један разлог зашто деца цртају малено. То су оловке“ и писаљке јако зашиљене. Зато је Шамбриарова забранила употребу оловака и писаљки, па је малој деци дала бојадисане креде, а већој угљен за цртање и то што већи, тим боље. Тако је немогуће цртати премалене предмете.

Шамбриарова упозорује на неке ствари у почетку:

1) Деца често цртају оно што знају о предмету, а не оно што виде. Тако ако им дамо да цртају биљку у цвету, она ће можда цртати дршку цвета иако је не виде. Она каже да треба често децу упозорити на оно што виде и што им највише упада у очи.

2) Често се дете изгуби у детаљима. Оно црта сваку и најнезнатнију ситницу. Треба га удаљити од предмета, па ће цртати само оно што је битно.

3) Нека деца одвише приближују поједине делове. Треба их: упозорити на празне просторе, па им можда дати да најпре цртају само контуре предмета и празне просторе.

Шамбриарова нема обичаја да исправља дечје цртеже пре него су готови. Кад је дете свршило рад, поставе се цртежи на зид и деца из даљине од три метра сама просуђују свој рад. Обично се увежбају и нађу сама грешке, а ако их сама не нађу, мора учитељ да упозори на велике грешке у посматрању.