Учитељ

550 Домаћа књижевност

Мединт деса уоје да гпаји га ЖМуонпје, Које Жуе око пјћ 1 да 1зКка2ији 5уој зид о пјипа. МИћоуа иуек Бидпа гадоглајозЕ гагмја и пјита Шш игодепи зрозобпоз!. З[ога, да ћ зе Код десе ргођифо ј05 17 тајепа шеегев ха рпгодпе роџке, Феба дан зуаКот Фејеш зкаКаусе, рипортаусе, га Се Ђиђе, риХеуе, фуЦе јагоде, фау]је Кезјепе, Жгоуе, 5багке, дгуесе па Које ћ: тогло да зе уеге, рогоке ро Којшта Б! зтејо да зе Ђија, згепе па Које ћ1 зе рејо, ... јег деге Које гаје штајо зуе (0, ге дођПо пајђој! део уазрнапја«. — АКо 1 зе робо Шт ршет, хећ А. Хаг, тоХе зе Кута да ђ! уКбе од ројоуте пачћ згедпјоЗкојаса, ра 1 дака пачћ озпоушћ Хкоја, тог! БН однац ргподпјас.

Согпј! зр55 доуопо ргерогисији 1 епа разаса ! штепа ргеуоаоса 1 12дауаса, [е ђт !теђајо да са ргоста зуај! иснеј|.

М!одгад У. Мане

Ернест Перошон: Учитељ, превео с француског Душан М. Поповић, професор. Цена 12 дин. 1931 г. Београд.

Наша педагошка књижевност обогаћена је пре кратког времена још једном новом књигом. То није оригинал, већ превод, али је као и оригинал. У књизи, обичне осмине, са осамдесет и неколико страна збијеног слога, г. Перошон описао је учитеља и учитељицу, наставнике основних или нормалних школа, онакве какви су некада били и какви су данас. Истина, да се опис односи на француске учитеље, али би се слободно могло рећи, да се опис односи и на све учитеље у свету, па и на наше. Јер сви учитељи, па ма где они били и живели, имају један задатак, један позив, један циљ. Зато читајући овде оне слике и прилике, оне разне доживљаје француских учитеља, које писац тако вешто и верно слика, ми ту видимо и наше учитељство, па и сами себе. Учитељи су свуда, више мање једни. Они су идеални, простосрдачни, пуни поштења, пуни искрености, пуни пожртвовања, пуни љубави, и то оне безазлене љубави. Зато он неће, не жели или не воли, земаљско благо или земаљско богаћење, већ хоће да просвећује, да идеалише, да ствара карактере — да ствара људе.

По уобичајеном распореду, како се у Француској практикује, књига је подељена на девет глава. Прва и последња глава су без наслова. У првој је увод, а у последњој, као у некоме калејдоскопу, износе се неколико типичних примера из живота и раде појединих учитеља. Остале су главе са оваквим насловима: Учитељски позив, Припремање за учитељску службу, Прво постављење, Управитељи и учитељи приправници, Сеоски учитељ, Учитељ и његове старешине и Учитељица. Сваки део, или свака глава, као што је већ поменуто, обрађен је са пуно живости, са пуно пластике, реално, отворено, истинито. Као неки сликар са кичицом тако се и овде сликају учитељи какви су некада били и какви су данас, са свима препрекама, незгодама и непријатностима у њихову животу и раду. МИ код тако верног сликања писац се унапред наслања на своје самопоуздање, да је доиста успео у послу или раду, кога се