Учитељ

568 Др. Бранислав Петронијевић

реном кретању Леверије је закључио, да је се даља планета морала налазити са Ураном у т. зв. хелиоцентричкој коњукцији 1822 год. (види сл. 3) тј. обе планете налазиле су се те године на истој (кроз Сунце пролазећој) правој линији и на истој страни од Сунца (друкчије речено, налазиле су се, гледане и са Земље и са Сунца, на истом месту на небеској сфери). И даље, на основу овога закључка, Леверије је прорачунао елементе нове планете (њену средњу даљину од Сунца, периоду њене револуције итд.), и Одредио место на коме се она имала налазити на небеској сфери 23 септембра 1846. Истог дана, на захтев самог Леверија, немачки астроном Гал опазио је први нову планету (на опсерваторији у Берлину), и то недалеко од места које је одредио Леверије (разлика је износила нешто мање од једног лучног степена). Елементи Нептунове путање које је дао Леверије били су ови:

1. Велика полуоса 36

2. Периода оптицања 217 година

3. Хелиоцентричка дужина 1 јан. 1847 3189 47'

4. Ексцентричност елипсе 0,108

5. Маса С

20.009 Највеће неслагање је у одредби средњег отстојања. еверије је претпоставио величину тог средњег отстојања поводећи се за Бодеовим законом. По овом закону то средње отстојање треба да износи:

0.4+2'.0,3— 38,8 а оно износи само 30. Бодеов закон не важи дакле више за Нептуна. Ипак хелиоцентричка дужина била је зато тако тачно одређена, што је Леверије претпоставио много већу масу и већу ексцентричност путање непознате планете, па су се погрешне претпоставке узајамно компензирале.