Учитељ

Како је пронађена нова, девета планета Сунчаног система 567

Веста је прва планета која је откривена на основу једне теоријске претпоставке. Много је компликованија али и много сигурнија била претпоставка на основу које је откривен Нептун.

Осма планета Сунчаног система, Нептун, није откривена случајно као Уран, већ је тражена и нађена. Њу је открио рачуном 1846 год. француски астроном Леверије (Ке Мегпег), доцнији дугогодишњи директор париске опсерваторије. А ево како и зашто.

Да би одредили Уранову путању, астрономи осамнаестог века најпре су тражили да утврде, да ли је нова планета била раније опажана од разних астронома као звезда некретница. И констатовали су, да је она била раније виђена деветнаест пута, између 1690 и 1781 год. На основу тих ранијих посматрања и посматрања учињених после 1781, астрономи су пред крај осамнаестог века дефинитивно утврдили путању Уранову.

Али већ почетком деветнаестог века показала су се отступања стварне од прорачунате путање. Године 1820 француски астроном Бувар (Воџуагд), да би та отступања довео у сагласност са Кеплеровим законима планетских путања, претпоставио је, да ранија посматрања између 1690 и 1783 нису била тачна, одбацио је та посматрања и само на основу посматрања (чињених после проналаска планете) од 1783 до 1820 године прорачунао поново путању Уранову и резултате својих рачуна публиковао у „Таблицама Урановим“ 1821 год.

Али убрзо су се показала отступања и од ове новопрорачунате путање. Та су отступања постајала из године у годину све већа; док је године 1830 отступање износило 18 лучних секунада, оно"се год. 1838 попело на 53" и достигло максимум од 87" у год. 1840. Затим су отступања почела да опадају и 1845 сасвим престала.

Леверије, који се око 1845 бавио проблемом планетских поремећаја, ставио је себи у задатак да објасни ова Уранова отступања. Пошто је узео у обзир поремећаје које изазивају код Урана Сатурн и Јупитер, Леверије је, на основу свих дотадашњих посматрања, поново прорачунао Уранову путању и дошао до закључка, да су отступања Уранова почела још 1805 год., да су се од 1805до 1822 састојала у све бржем а од 1822 до 1840 у све споријем кретању његовом и да су она могла долазити само од једне планете која је даља од Сунца него што је Уран. На основу тога што су се отступања састојала најпре у убрзаном а затим у успо-