Учитељ

566 Др. Бранислав Петронијевић

Марс 04-+22.0,3 = 1,6

[ 04 + 23. 0,3 = 2,8]

Јупитер 04-2'.03 = 5,2

Сатурн 04 + 27. 0,3 = 10,

или (ако помножимо ове бројеве

са 10)

Меркур 4

Венера 4 ==

Земља 4+2 .3=10

Марс 4—+2:.3—16

[ 44 285.3— 28]

Јупитер 4—+2:.3= 52

Сатурн 4 25.3 = 100

Када је пронађен Уран показало се, да и његово средње отстојање одговара Бодеовом закону:

Уран: 4 - 26. 3 = 196 (отступање овде износи 4, јер је средње отстојање Урана = 192).

Празнина између Марса и Јупитера сада је постала тако очевидна, да се је немали број астронома удружио да тражи непознату планету.

Теолози међутим објашњавали су и сада као и раније (у доба Кеплерово) ову празнину на свој начин. Они су је наиме сматрали као потврду свога учења о страшном суду. Планете између Марса и Јупитера нема зато што се њени становници нису држали закона Божјег, па је Бог разрушио њихову планету.

Удружени астрономи нису успели да пронађу тражену планету. Али је једноме астроному ван друштва (Пијацију у Палерму) испало за руком (на сам први дан ХЈХ столећа) да пронађе први планетоид (Церес), чије је средње отстојање (скоро 2,8) испуњавало констатовану празнину. Ускоро затим пронађена су још три планетоида (Палас, Јунон и Веста). Тек после четрдесет година (1847) пронађен је пети планетоид.

· По проналаску прва два планетоида констатовао је чувени астроном Олберс (који је пронашао Паласа), да се путање та два планетоида секу у једној тачци сазвежђа Девојка и да ће и други планетоиди пролазити кроз ту тачку. На тај начин Олберс је открио планетоид Весту (на супротној страни неба, у сазвежђу Кита, открио је раније један други астроном планетоид Јунону).