Учитељ

636 Књижевни преглед

У свесци су даље чланци: О школским лекарима од др. Александра Петровића, Дидактички материјализјм и нова школа од Николе Зеца, Сузе сина разметнога од Милоша Савковића, Настава српскохрватског језика од др. Миливоја Павловића, Духовна самосвојност нашега народа од Данила Вуловића. У одбрану нове педагогије од др. Д. Трбојевића, Рад са свима ученицима и систем данашњег оцењивања од Аксентија Ранковића, Резултати геолошког испитивања планине Гоча и његове околине од М. Гочанина, Дељивост целих декадних бројева са 7, 11 и 13 од П. Стаменковића и Оцене, прикази и белешке.

Гласник етнографског музеја у Београду, књига шеста. Уредник др. Боривоје М. Дробњаковић. 1931 г. Цена 30 дин.

Етнографски музеј у Београду издаје свој „Гласник“. Уређује. га г. др. Боривоје М. Дробњаковић, професор, директор Музеја. До сада је изашло шест таквих књига. Шеста књига садржи чланке, мање прилоге и библиографију. Међу чланцима су радови др. Веселина Чајкановића: „Свекрва на тавану“, др. Илије Јелића: „Правна природа снахачења“, др. Миленка Филиповића: , Породична слава и сличне славе у Тетову“, Петра Костића: „Светога — крсно име слава у Призрену“ и др. Међу мањим прилозима су радови: Влад. Скарића, Душана Вуксана, Влад. Николића, др. Јована Х. Васиљевића, Радоја Ускоковића и Манојла Б. Кордунаша. У библографији. су радови Владимира Р. Ђорђевића, П. Ж. Петровића и др. Боривоја Дробњаковића.

У чланку г. др. Чајкановића: „Свекрва на тавану“ говори се о једном свадбеном обичају из старине на име сутрадан по венчању младе и младожење, док се млада у вајату убрађује, свекрва се уз. шалу и смех свих сватова који у кухињи могу стати, пење на таван. куће и ту на тавану игра. У чланку се објашњава откуда игра на свадби па се говори због чега игра баш свекрва, и због чега се игра изводи на тавану. Ако се прегледају функције свих учесника у српској, свадби и целе родбине младожењине и младине лако се увиди да свекрва у свадбеном ритуалу има мање више централну улогу. Она је та која уводи младу у нови култ. И онда је сасвим природно да. она изводи и магичну игру да умилостиви или разјури душе предака и демоне. Разумљиво је онда што се то врши на тавану, јер то је место где по веровању народном бораве душе предака и демони.

У чланку г. Филиповића говори се о породичној слави у Тетову. Као и у многим другим варошима Јужне Србије тако је и у Тетову потпуно очуван карактеристично наш обичај породичне славе. У обичају су и друге сличне славе као црквена, еснафска и лична слава. Слава је општи обичај код православних Срба и Цинцара у Тетову, а држе је и тетовски Цигани православне вере, насељени поглавито у махали Колтуку. Слављење је почињало раније: а и данас почиње уочи самог празника. Позвани гости почињу долазити пошто се смркне. Док се сви гости не искупе, они који су дошли