Учитељ

Нове књиге и ЛИСТОВИ 635

С) Нове књиге и листови

Гласник југословенског професорског друштва, уредник Радоје Л. Кнежевић, професор. Београд, 1932 г.

Фебруарска свеска Гласника, месечног часописа Југословенског професорског друштва, доноси на уводном месту чланак „Наше средње школе“ од Милана С. Недића, професора у Београду. У овом чланку у 8 одељака г. Недић расправља питање о нашој средњој школи: њеним циљевима, врстама, плану рада, градиву и методи рада, условима уласка у средњу школу и бављења у њој и наставничком кадру. У пододељцима овог чланка говори се о матури, 0 школи пре рата и после рата. У своме чланку г. Недић је пружио читаоцима потпуну слику о нашој средњој школи и о свему ономе што њој даје живота, уз то и слику каква треба да је средња школа. Чланак је од особитог интереса за реформу средње школе, али је и од општег интереса. За учитеље основних школа је од нарочитог интереса изложено мишљење и гледиште о пријемним испитима и учитељском раду. Како „Гласник“ многи учитељи не могу прочитати, то ово г. Недићево мишљење преносимо овде. Г. Недић. вели: „Неписмени не треба да уђу у гимназију. Тако је и са званичне стране схваћено и заведен је пријемни испит. А зар има неписмених и после четворогодишњг школовања» На жалост има. А ко је томе крив Наше колеге из основне школе» Не бих рекао. Ја чак могу да кажем, да ми можемо да будемо задовољни методама рада у 0сновној школи. Па откуда онда неписмени на крају основног школовања» Збиља би било право чудо кад таквих не би било. Јер је данашњи наставник основне школе затрпан до гуше с двеју страна. Најпре огромним бројем ученика.

То што се данас ради у основној школи прави је грех божји. Наставник има пред собом читаву гомилу деце место разреда. Кад се зна колико је у нас танко домаће васпитање и како су лоше хигијенске кућне прилике већине нашег народа, може се лако замислити колико је очајно тешко наставнику основне школе да ради с огромним бројем деце. Наставник основне школе у нас мора да прими на себе и такве дужности, које у културнијим земљама не припадају његовим колегама.

Али наставник основне школе претрпан је и с друге стране: он је претрпан и програмом. Хотећи да постигне све, он понекада не стигне да учврсти оно што је главно.

Основну школу треба посејати што гушће по целој земљи. Наставнички кадар треба умножити још веома много. Техничку опрему данашње основне школе извући из тешке сиротиње у којој је данас. Наставника основне школе извући испод данашњег бича, који се зове оцена. Дати му сигурне, високо културне саветнике из његове струке.“