Учитељ

634 Књижевни преглед

рација пратила студенте на испит, данас већ заборављена. Такођер и још распрострањенији и потпунији уџбеник Фридриха Хемана. Овај се сада јавља модернизован у обради В. Мога (УШУ Моог), и обећава, по досад изишлу делу, да ће бити врло добра књига. Добра је, ако и сувише уџбенички састављена, и књига Тојшера и Хергета; обојица су и изврсни практичари [Тојшер има и Теорију васпитања, сада већ застарелу књигу на хербартовској основи, Хергет и популарни Уџбеник за педагогију (с психологијом и с логиком)ј]. Католици су имали добар уџбеник у Штекловој (АЈбетћ 5ЕбоК]) Историји.

С нарочитим обзиром на средњошколску наставу састављена је изврсна Историја педагогије од Теобалда Циглера, али она даје само кратак увод за ранија доба и зауставља се на педагогији новијих времена. Ванредно су добре характеристике појединих педагога; и та ваљана књига очекује сада замашнију прераду. У последњем издању ова је ограничена углавном на напомене.

Најбољи пак кратак преглед, врло јасан, а за немачку педагогију и доста потпун, биће да је Историја педагогије од Хермана Вајмера, сада директора Педагошке академије у Франкфурту на Мајни. За саразмерно кратко време дочекала је седам издања (Задата ипо Обзвећеп), непрестано обнављана и дотеривана. У првом издању још није био споменут Шлајермахер, а у последњем истом дошао је на ред Хајнрих Волгаст, учитељ, велики реформатор дечје књиге и слике за децу, писац чувене књиге Беда наше немачке дечје књижевности (Паз Ејепа ипзегег дешасћеп Јисела етаћи) о којој је и у нас писано.

У Француској је најраспрострањенија Историја педагогије од знаменитога и врло популарнога педагога Габријела Компејре-а (она се непрестано прештампава онако како је писац саставио), а од историја на енглеском језику веома је раширена књига америчкога педагога Пола Монроа који је и нас походио пре неколико година. Књига је приређена у два различита издања од којих краће служи и као школска књига. Одлична је ранија књига енглескога педагога Оскара Браунинга, Увод у историју васпитних теорија, преведена на више језика, па и на наш, али она завршава већ Хербартом.“ Коменски је за њу још Немац, — данас пак није више ни за немачке педагоге. То је уједно једини Словенин који улази у све историје педагогије, у понекима се (и несловенским) спомиње још и Толстој.

Мм. Ш.

1 Изашла досада у два издања, Београд 1909, друго издање под натписом: Историја педагогије 1921,

2 Остала дела на тим језицима, осим неких ранијих и сада већ застарелих, од којих понека спомиње и Милан Б. Милићевић у својој Историји педагогије, остала-су ми, на жалост, досада непозната.