Учитељ

Психолошки основи моралног развитка детета 729

Све је ово доказ, да је за развијање осећања симпатије потребна једна извесна количина претстава, преко којих се дете упознаје с овим или оним осећањем. Дете може да има само оно осећање, које и само доживљује, као: страх, бол физички, глад, хладноћу и друго. Али исто тако дете може да подражава неким осећањима и помоћу фантазије. Дете, које је само чуло или читало о патњама појединих људи у ропству и у рату, или о страдањима радника у подземним рудницима, може, благодарећи фантазији, донекле да схвати и да саосећа њихове патње.

Могло би се с правом тврдити, да страх и наклоност односно симпатија чине основе морала у најранијем детињству. У првом реду страх, због чега дете избегава радње забрањене од стране његових родитеља и васпитача, дакле, од стране оних, од. којих долази казна или награда, бол или радост, затим и наклоност, симпатија која дете не само одвраћа од рђавих радњи, већ га

· постепено води да драговољно чини оно, што му налажу личности, које оно воли и поштује.

Сад је наклоност, симпатија почела да одређује детиње радње. Добро неће више бити оно што је самом детету пријатно или корисно, већ оно, што личностима, које дете воли, доноси радост и корист, док ће зло бити оно, које тим личностима причињава. непријатност и бол.

Видели смо да је дете на првом ступњу моралног развитка. избегавало да учини какво зло само стога што се његов егоизам боји да за учињен рђав поступак не буде лишено неке пријатне посластице или лепе играчке. Сад дете поступа добро да би тиме другима причинило радост. Мала трогодишња девојчица, која је била похваљена од своје мајке због свог доброг понашања, рекла је једанпут: „Знаш, мама, ја бих желела да будем увек ваљана, да би ти са мном била задовољнија“. М-те зашеџте прича о једном детету, које је плакало и сакрило лице само стога, што је у очима своје мајке прочитало њено незадовољство.

Осећање т. зв. нагонске симпатије у своме развијању излива: се постепено у форму алтруизма. То бива и онда кад се дете активно одриче неких својих задовољстава (играчке, бонбоне и томе: слично) само да би причинило задовољство другима. Такво дете. потчињава своје нагонске побуде мотивима, који имају већ етички. карактер. Ако дете не употреби уштеђени новац на слаткише и друге ствари већ га да некој сиротој породици, онда се оно руководи не нагонским осећањем, већ мотивом расуђивања, да је потреба, шта више дужност, помоћи сиромаха и бедника.

Мало по мало помоћу искуства и фантазије дете долази до: моралних претстава и њиховог разликовања. И како је дете, благодарећи законима асоцијације, почело да, бол или радост, који проузрокују његове рђаве или добре радње онима, које оно воли, избегава или пак жели, оно долази постепено до тога да ове радње по себи и за себе мрзи и гнуша их се, оне пак да воли. На ова