Учитељ

Психолошки основи моралног развитка детета 731

стању да стварно разликује добро од рђавога. Дете од 11 месеци послушно је, кад му отац гласно и строгим тоном каже: „ћути“, или пак, оно још није хтело само ићи, али је учинило неколико корака кад су му пружили неку посластицу.

Било би извесног претеривања кад бисмо назвали моралним и ове радње, у којима се јавља само жудња за задовољавањем те„лесних потреба, или страх од непријатних последица, везаних за ову или ону радњу, или шта више, разликовање између очеве ми„лости и претње. Асоцијација претстава и памћење у вези са егоинстичном осетљивошћу сасвим је довољно да објасни извесну послушност која се захтева од детета и ми не верујемо да мало дете тима моралног разумевања кад оно слуша из страха или навике.

Јасно је према томе, да дете не може по себи и за себе схва"тити појам доброг или рђавог. Ствари су за њега релативно добре или рђаве према његовим потребама, жељама, а нешто доцније и према његовим наклоностима. Добро је један одвећ апстрактан појам, који се може издвојити само из једне развијене свести. Била би према томе заблуда тврдити, да дете од првог буђења свести разликује добре радње од рђавих. Дете се тек постепено навикава да оне радње сматра као добре, које су му доносиле похвале од стране родитеља или васпитача, а оне радње као рђаве, које су му доносиле прекор или казну. Према његовом наивном схватању добро није ништа друго до оно што родитељи препоручују, налажу или бар одобравају, а рђаво оно, што му се забрањује или ради чега се кажњава. У сваком случају ово још није морално процењивање добра или зла, које дете покреће да нешто чини а нешто избегава, али, ма како било, дете чини један вољан корак напред кад се, иако још неразумно, али већ способно за извесне душевне покрете, уздиже од свог инстинктивног егоизма ка 'незаинтересованим душевним стањима. Чим наступи узајамна симпатија и поверење између деце и родитеља, ученика и учитеља, може се већ рећи да је ту основ моралног делања код детета. Бар за време детињства симпатија служи као јак мотив за морално васпитање.

Под утицајем онога што се одобрава или забрањује детету од стране родитеља или старијих му блиских личности, у његовој свести се мало по мало израђују етичке норме. Ваља напоменути, да се деца придржавају педантно ових норми, ако виде, да ихи старији уважавају. Њихово лично искуство и поучавање од стране старијих буди у њима способности да разликују етичке особине појединих радњи.

Дете се не задовољава само својим одобравањима, оно тражи одобрење и других личности. Ако детиње радње не наилазе на одобравање, оно онда пати, а ако наиђу на одобравање, оно се радује. Ако, дакле, дете види, да га његови родитељи или друге личности прекорно гледају, оно осећа стид, поцрвени, обара очи и срамежљиво покрива лице рукама. То долази већ од сазнања, од