Учитељ

О заштити, настави и васпитању даровите деце 757

Дечја се интелигенција, углавном може утврдити на два начина: 1) посматрањем и 2) експерименталним испитивањем.

Полазну тачку посматрања дечје интелигенције чини њихово понашање према околини, која их окружује. Наравно дете ваља дуже времена и у разним ситуацијама посматрати, а не ограничити се само на један-два случаја, јер се сноу извесним случајевима може понашати „глупо“, а да у ствари није „глупо“; и обратно може се понекад понашати „паметно“, а да у ствари није „паметно“. Посматрањем није тако лако утврдити дечју интелигенцију, као што се то обично мисли, јер оно изискује много труда, обазривости и спреме.

Да би се добила бар приближно верна слика о дечјој индивидуалности, потребно би било да се у школи за сваког ученика води индивидуална листа, у којој би наставници, који су имали прилике да дуже времена посматрају дете, забележили сва своја запажања, која се односе на његове психичке и физичке особине.

У главним уписницама појединих наших школа постоји додуше рубрика за бележење карактеристике сваког ученика, али се

она попуњава већином врло површно, или се уопште и не попуњава.

Други начин за утврђивање дечје интелигенције јесте експериментално испитивање.

Основна разлика између методе посматрања — и методе испи. тивања интелигенције састоји се у томе што се по овој последњој методи посматра реакција особе с којом се експериментише у вештачки изазваним и са планом изведеним ситуацијама. Преимућство ове мотоде је што се помоћу ње за врло кратко време може створити приближно тачан суд о потпуно непознатим лицима, док метода посматрања изискује дуго познавање особе која се испитује. Разуме се да ћемо најтачнији суд о дечјој интелигенцији добити када резултате експеримента допунимо резултатима посматрања. За испитивање интелигенције употребљавају се разни задаци т. зв. тестови. Такви су тестови на пр. допуњавање празнине у тексту, критиковање апсрудности извесних тврдњи, дефинисање апстрактних појмова, састављање реченице из две или три дате речи, сређивање несређених реченица, састављање неке геометријске фигуре из исечених делова, цртање цртежа по сећању, решавање разних теориских и практичних проблема, објашњавање смисла неке пословице и томе слично. За време док лице с којим се експериментише покушава да реши ове тестове, експериментатору се пружа прилика да посматра брзину његовог схватања, брзину рада, пажњу, памћење, фантазију, критичку способност, способност за конструктивну комбинацију итд.

За испитивање интелигенције стоје нам данас многобројне методе на расположењу, од којих већина води строго рачуна о томе, да је интелигенција психичка функција, која се са добом