Учитељ

758 Иван Кањух

развија. У колико је индивидуа старија, у толико се ставља пред теже тестове, тако да су ти тестови поступно мерило интелигенције.

Принцип за утврђивање интелектуалног нивоа код знатног броја ових метода је овај: Ако дете реши све тестове прописане за његове године, онда је његова интелектуална старост (И С) једнака са његовом животном старошћу (Ж С) тј. оно је у интелектуалном погледу нормално развијено. Ако дете не може да одговори на питања која су одређена за његове године, онда је оно заостало иза нормално развијене деце истих година. Ако пак реши и задатке за доба изнад своје интелектуалне године, онда оно отскаче у духовном развитку од нормалне деце.

Осим разлике између животне и интелектуалне старости за одређивање духовног нивоа служи и количник интелигенције (КИ), који се добија ако се интелектуална старост подели са животном старошћу. Ако је количник интелигенције раван јединици, онда је интелигенција нормална; ако је већи од јединице, онда је интелигенција наднормална; ако је пак мањи од јединице, онда је интелигенција поднормална.

За децу чији би количник интелигенције прекорачио 1,30 требало би неизоставно отворити засебне разреде, а где је то немогуће требало би ту децу у оним предметима у којима се нарочито истичу интензивније поучавати. У неким немачким градовима (Хамбург, Манхајм, Брауншвајг) већ годинама постоје таква засебна одељења, а у Берлину постоје и нарочите школе (т. зв. Верађтјепзећшеп) за даровиту децу.

У 14 години по свршетку нижег течајног испита (одн. по свршетку осморазредне основне школе, која је законом предвиђена за ону децу која не похађају средњу или грађанску школу) као и у 18 години по свршетку испита зрелости, сваком младићу и девојци би требало израчунати психолошки профил, који показује духовну физиономију испитиване индивидуе, а из које се непосредно може видети у коме је домену психичке активности та индивидуа најјача и према томе би се упућивала у одговарајући виши тип школе.

Питање о заштити, настави и васпитању даровите деце јесте првокласно социолошко-етичко питање, које заслужује да му се поклони много више пажње, него што му се досада поклањало. Док се друштво одавно брине за ненормалну (телесно, душевно и морално дегенерисану) децу, за даровиту децу оно је досада релативно врло мало урадило. Нисмо противу рада, намењеног спасавању дегенерисаних индивидуа, али не смемо нипошто допустити да нам талентом обдарена деца пропадају, „јер најбољим умовима, а не радом средње руке, човечанство мисли и напредује“. 23)

23) А Вие! Зиугетепе пиз!н о %кон | Чјегеш (ргемен за Капзизкоз М. Ророме + М. Горас), зК. 72, Загајеуо 1926.

ашааитеизевадлиитаизтенаисеши