Учитељ

Имануел Кант 115

судови могу се образовати а ртог,, независно од искуства. Није тешко објаснити ни синтетичне судове а розфетот. Јер, ма да се предикат не налази у појму субјекта, као његова нужна ознака, ми га придајемо субјекту, ослањајући се на искуство. Ови судови, дакле, важе на основу искуства, одн. а розтетот.

И емпиристе и рационалисте сматрали су да су сви аналитични судови априорни, а сви синтетични апостериорни. За Јума, на пример, од примарног значаја јесу синтетички судови а розђетот. Они омогућују напредак у науци, проширујући наше сазнање; док аналитички ставови просто објашњавају појмове које већ поседујемо. Насупрот томе Лајбниц је сматрао, да се једино путем анализе наших априорних појмова може доћи до нужних, вечних истина. То су истине разума, по Лајбницу; поред њих он разликује истине фактичне, случајне, које, по резултату, одговарају искуственим или апостериорно синтетичким судовима у Јумовом смислу.)

У Критици чистога ума Кант указује да се синтетичност и априорност не искључују. Јум је био једини философ пре Канта који је уочио ту „парадоксну ознаку“ на ставу каузалитета. Тај став — по коме сваки догађај мора имати свој узрок — показује, по Јуму, истовремено чудне особине: априорност и синтетичност! Појам субјекта (појава која се збива у времену) и предиката (појам који претходи тој појави као узрок) јесу две потпуно одвојене и различне претставе. Значи, тај став није аналитичан. Па опет, принцип каузалитета важи као нужан и општи. Тако је Јум први угледао проблем априорне синтетичности, али ни издалека није схватио значај и замашност свога проналаска. То доказује Јумово натуралистичко и скептичко решење, по коме се став каузалитета своди на инстиктивно веровање, односно природну навику или обичај. „Природа нас је, вели Јум, одредила за суђење исто тако као и за дисање и осећање.“

Кант, међутим, потстакнут Јумовим учењем о каузалитетуг), у вези са проблемом од 1772, у коме се, како смо видели, пита о могућности метафизичког сазнања, долази до уверења да она „парадоксна ознака“ става каузалитета припада такође ставовима математике и физике. Ако је став 7 + 5 == 12 истовремено синтетичан и априоран, немогуће је усвојити Јумов скептички закључак. (Такав став јесте нужан и опште важећи, уколико је дат а ртот.) Егзистенција тих судова је несумњива, али и поред тога они нужно захтевају објашњење. С каквим правом ми сматрамо нужном припадност једног предиката једном субјекту у суду, ма да веза између тих појмова није јасна по себи»

т) Између истина разума и факшичних истина по Лајбницу с једне стране, и ана литично а рлог и синтетично а розјетог; судова по Канту с друге, главна је разлика у томе, што Лајбниц обе врсте судова објашњава својим принципом: предикат се налази у субјекту (ргае! санит Јпез! зибјесто).

2) Ја искрено признајем, вели Кант, да је моје сећање на учење Давида Јума била она ствар, којаје пре много година прва прекинула мој догматички дремеж, давши моме истраживању на пољу спекулативне философије потпуно нов правац. Капез Ргоеготепа, упгодисноп р. 7, Еднеа ђу аг. Раш Сагиз, 1929.