Учитељ

784 Страна књижевност

на посао. По ноћи је из сна скакала, викала и звала у помоћ. Психотерапијом је аутор дела установио да је једном отац те девојчице рекао њезиној мајци да ће је оставити и отићи. Дете је тада имало 4 године. Родитељи се више и не сећају тога догађаја, али дечја потсвест је остала узбуђена.

У другој глави која носи наслов: Гредрасуде ([.е5 ргејисб5) аутор лепо износи све тешкоће с којима се сусреће васпитач и лекар.

У првом реду долази обитељ, која не допушта да се ма ко меша у обитељске ствари. Тако је с правом Андре Жид назвао то целуларним режимом. Нарочито што се тиче француске обитељи, кажу да је лакше добити аудијенцију код ког министра него ући у француску обитељ.

Родитељи, у већини случајева, не допуштају да се дискутује о њиховој васпитној методи; они чувају свој ауторитет, а тај је често или деспотичан или одвише млитав.

„Страх и терор фактори су који проузрокују психичка поремећења. Они затварају срце и душу, они парализују мисао и осеЂање.“ Па ипак толики родитељи тиранишу своју децу, као да се освећују за оно што су претрпели у свом детињству. — Писац наводи случај неког инжињера који је само вечером долазио кући «са посла, како је своје седморо деце скупљао око себе, испитивао их ко је нешто преко дана сагрешио, па им онда да на вољу да бирају батине или да остану без вечере. Наравно да су деца рађе при«стајала на телесну казну, само да не остану без јела.

Код деце која су стално извргнута псовању и погрдама, у школи и код куће, развије се осећање инфериорности, које ће их пратити читава живота. Такви људи немају иницијативе, не усуде «се ништа предузети, устављају се „на прагу акције,“ како то писац каже.

Превелико мазење деце доводи до истих резултата. Неслога међу родитељима обично даје повода мазењу деце. Разочарана мајка пригрли још више дете и пушта му све на вољу. Ако отац "брутално поступа с децом, мајка настоји да то паралише превеликом нежности и попустљивости. Све су то ствари које би учитељ морао да позна, ако жели потпуно разумети поједино дете и према томе удесити свој васпитни поступак.

Писац нарочито наглашава како је штетна по децу слепа „љубав родитељска. Исто тако је штетна необавештеност родитеља у питању васпитања деце. Наводи много случајева где су му родитељи довели децу да питају за савет, наравно прекасно. Заштор «Само зато што нису знали да се многе мане даду лекарски третирати. Ту он истиче потребу васпитања родитеља за свој родитељски позив. Будуће мајке све уче; шити, кухати, свирати, «стране језике итд., само не уче оно што ће им бити најпотребније: како ће васпиташи своју децу.