Учитељ

Књижевни преглед 783

Књига је подељена на 14 глава. Прва носи исти наслов као и књига: Дете без грешака. Затим: Предрасуде — Страх — Узбу-

ђење — Гнев — Непослушност — Прождрљивост — Радозналост Лаж — Крађа --– Охолост — Љубомора и дечја окрутност — Леност код детета — „Лоше навике“ код детета.

Иако је читаво дело ванредно интересантно и поучно за све оне који се баве васпитањем деце, нећемо овде износити све мисли које су садржане у појединој глави. Изнећемо само укратко што писац каже у првој, другој и тринаестој глави. Ту је говор о предрасудама у васпитању и о дечјој лености.

У првој глави писац оправдава наслов књиге. Лако је износити дечје грешке, али често 'оно што ми одрасли називамо грешком није грешка. Он дословно каже: „Грешком називамо често: дечји покушај да успостави равнотежу коју су му пореметили неспретни родитељи... то је дечја освета против судбине...“ Одрасли стварају дечје грешке својим неразумевањем, непознавањем, својом аљкавошћу и деспотизмом. Ми одрасли приписујемо своје грешке деци.

Робен је лекар и он врло лепо износи улогу лекареву: „Он има, по свом звању, кључ психичког механизма; његова је задаћа да обавести родитеље и васпитаче кад још грешка није видљива. Што се тиче сарадње васпитача и лекара он лепо вели: „Будућност педагогије и дечје психијатрије показаће да су лекар и педагог два нераздружива пријатеља, два ратна друга“.

Здрави родитељи, који исто тако потичу од здравих предака, морају имати и здраву децу. Ако су још и морално васпитани и ако мудро и смишљено одгајају своју децу — та деца не смеју имати грешака.

Кад сретнемо децу која су лена, која краду, лажу, која су сурова (брутална), колерична, сањари, охоли итд. — морамо томе тражити узрок или у наслеђу (хередитарности) или у несрећним случајевима за време док је мајка носила дете или при порођају. Коначно могу бити узрок и дечје болести за време првог детињства. Ако ниједан од ових узрока не стоји, онда морамо тражити разлог у фамилијарним и социјалним приликама у којим дете расте. Обитељске драме, бруталност родитеља, алкохолизам, грљење родитеља пред децом, престрого или преблаго васпитање, љубомора на брата или сестру — све то може довести до психичких поремећења. Често ће бити потребно да читав обитељски живот оживимо да бисмо нашли прави разлог грешкама карактера.

Писац подвлачи главну мисао у овом лепом делу: Деше нема грешака; ако их има, онда је или лоше васишшано или болесно! Затим наводи пар примера, међу осталим и овај: једна госпођа му је довела девојчицу од 6 година. Дете је увек страшно плакало и дерало се кад је мајка излазила у град или кад је отац одлазио