Учитељ

Југословенско национално васпитање 13

њење. Југословенска мисао ствара дах, који, постајући све силнији и јачи, претвара се у страшан оркан, којим се 1912 и 1918 Гг. «сломише крила моћне Турске и Аустро-Угарске, а са југословенског неба уклонише се „смућени облаци градоносни“. Попут «старца Симеона и молитву Великога Краља —: „Уздржи ме, Го„споде, и испуни ми једину жељу, да видим све Србе, Хрвате и Словенце слободне и уједињене!“ — услиши Милостиви Бог. Срећан и блажен умро је највећи Краљ дочекавши да види остварење ве„лике идеје, којој је све до последњег даха најверније служио.

ИМ тако после толико скупих жртава и искушења остварише «се национални идеали наши, створи се историска Југославија. Наши претци створише Југославију физички, политички, узидавши себе у темеље града слободе и уједињења, а нама, млађим нараштајима, оставише у свети аманет да је чувамо од њених непријатеља и да је водимо ка новој слави и величини. Ми садашњи морамо бити потпуно свесни тога аманета, свесни своје историске мисије, која нам је пала у део. Одбрана Југославије, као аманет стотина хиљада палих мученика и јунака наших, мора нам бити наша најсветија дужност. А како формирати њену одбрану» Одтовор би био: Одбранићемо је и нашу младу нацију учинити способном за живот и просперитет њен у прогресу светске културе само тако, ако у својој националној акцији будемо ишли напред предавајући Југославији своје душе, као некад наши претци своје животе а имајући притом увек пред собом крајњи национални идеал: стварање југословенске нације и југословенске националне културе. Они јој дадоше тело, а на нама је да преданим и истрајним радом на учвршћавању духовног јединства створимо једну једноставну консолидовану националну душу, чисту југословенску свест.

Ми смо једно, једно смо били још од почетка, управо тада најјединственији, али те јединствености несвесни. Тој тада недовољној свести о јединствености нашој долазе и врло неповољне географске, историске и политичке прилике, да последица тога буде издвајање група: Србин, Хрват и Словенац из јединствене југословенске етничке заједнице са трима племенским именима, са трима историским приликама, са три традиције, са краћим или дужим самосталним животом тих државица, затим дугим робовањем — да последица свих тих прилика историских и утицаја буде културно диференцирање нашега народа, стварање разлике у