Учитељ

14 Миодраг Миодраговић

менталитетима и других разлика као сметњи процесу народног и: државног уједињења.

Зато све те разлике, све оно што нас дели, раздваја, све што би стварало мржњу и неслогу међу нама, све особине несвојствене нашој народној психи а које су плод дуготрајног намерног или ненамерног туђинског утицаја — треба одбацити, а све оне добре заједничке расне особине, врлине као и историске традиције, које нису у опреци са идејом југословенског јединства, треба пробудити, развијати и јачати. Ми видимо да је географија учинила своје, а на нама је да сад вршимо своје, да стварамо „кохезију духова и срдаца“ наших, како би у заједничкој слози и културном развитку отварали сјај и славу народу нашем.

Шта онда радити и одакле почети» — То се, уистину, може постићи само духовним припремањем, васпитањем нових генерација у духу југословенске педагогије, која према Ј. Цвијићу мора бити „прилагођена народном карактеру и његовим духовним особинама“, а за народни карактер и његове особине узети свакако онај, који је својствен расно највернијем и најочуванијем југословенском племену. Своје основе она мора тражити у психологији и етици чисте народне душе. Како је, пак, народна душа свога највернијег и најјачег израза нашла у нашој народној поезији, те постала најчистији израз пуне расности наше, то ће и југословенска педагогија своје солидне основе имати у васпитним идејама наше народне песме. У народној песми садржане су највише моралне истине и кроз њу „народ је умео да изрази свој поглед на свет и живот, своја осећања и мишљења, а нарочито онај један и јединствен правац мишљења, националну мисао и национални понос“. У њој је наша расна психа изградила и касу мрамору урезала наше највише етичке идеале, а као круна и украс свега крајње: „Стићи и утећи, на страшноме месту постојати!“ У тим је речима заиста много речено! Тим исказом на један врло синтетичан начин обухваћена је сва морална педагогија наша.

Те чисте особине народне душе, које провејавају кроз нашу песму, ти високи етички идеали, који су израђени у народној песми, јесу оно што нашу расу чини јединственом. То је оно што нам је заједничко свима, то је оно што нас спаја, уједињује. У томе је она блискост и јединство наше, које ето лежи у етичкој области, а које је стицајем прилика код многих успавано, ла-