Учитељ

Читање и писање у основној школи 31

држину, на смисао прочитанога. А по г. Ал. Марићу: „Потпуно писмен човек, било да се говори о активној било о рецептивној писмености, не опажа више слова читајући или пишући што; он се непосредно предаје отпочетоме току мисли и са читавом свешћу утоне у тај ток, а само читање или писање бива сасвим потсвесно; та је радња сада аутоматска, исто онако као што је аутоматска радња н. пр. сркање млека кашиком, или силажење низ степенице са спрата у приземље, при чему човек може радити и неки други посао, н. пр. читати новине.“

Данас методичари разликују три врсте читања: механичко, логичко и естетичко. По њима, механичко читање преовлађује на елементарном, логичко на средњем, а естетичко на вишем ступњу. Ово разликовање, ова подела читања такође је један од узрока што се у погледу писмености не постиже задовољавајући резултат. Деца се још у самом почетку систематски навикавају да читају и главну пажњу да обраћају само на слова и интерпукцију, не водећи рачуна о садржини. И зато је на средњем и вишем ступњу и нов и двогубо тежи, а често уопште и неизводљив посао: навикнути децу да читају лепо и с разумевањем.

По нашем мишљењу погрешно је сматрати да постоје неке посебне врсте читања као „механичко“, „логичко“ и „естетичко“. То су само особине свакога читања, то је „тројичност“ читања. И згто је погрешно издвојити неку од тих особина и сматрати је као неку посебну врсту читања, која би имала да се савлада на одреКеном ступњу и у одређено време. Наше мишљење је да се увек мора да обраћа довољно пажње и механичкој и логичкој и естетичкој страни читања. Шта више ми смо за тим да се најпре и најглавнија пажња обрати логичкој страни читања, јер успе ли се да деца читају с разумевањем, схватајући смисао штива, онда се не треба и нарочито бринути о механичкој и естетичкој страни читања. Јасно је да се мисао која се схвати и разуме мора да изрази природно са свима нијансама у погледу модулације гласа и с од-' говарајућим рефлексним покретима мишића. Ради тога опет пошли бисмо корак даље па бисмо се задовољили и тиме, ако нам у почетку деца читају и тумаче неку мисао онако како то одговара њиховој природи и с нагласком њихова краја. На тај начин деца се ослобађају једнога калупа који их стеже и могу сву пажњу да обрате на садржину — смисао штива. Нека нагласак и пра-

~