Учитељ

30 Драгослав Н. Јанковић

ситних захтева да они чине прави конгломерат. У тим многобројвим прописима, који често прелазе у цепидлачење, тешко се сналазе и сами њихови творци. А, што је врло важно, у тим многобројним и нецелисходним прописима и ситним и крупним дидактичким одредбама лежи такође узрок што деца остају неспособна да с разумевањем читају и пишу. Та збрка од ситница и детаља, која је ту ради тога да тобож олакша посао ђака и учитеља, још више отежава положај и једних и других. Ти ситни детаљи, прописи и одредбе спутавају учитеље. Они растројавају пажњу и одвлаче је на стрампутицу. Због тога се од ситница не види оно што је главно и битно. А због те збрке и погрешних и неправилних погледа и схватања и сами писци методике матерњег језика по каткад се врте у круг и неодлучно балансирају између двеју претпоставки. Као што је већ наглашено, и поред толиких напредака на педагошком пољу, читање и писање се још ни до данас не уче као нешто узгредно, већ баш као читање и писање. Још и данас деца су потпуно свесна да уче читање као читање, а писање као писање слова. МИ зато је потпуно разумљиво што и сама деца највише пажње обраћају на сама слова. О садржини се и не води рачуна, јер она готово никога не интересује. Али другачије и не може бити кад се по два и три часа упропасте око упознавања једног јединог слова, и када се и приликом самог истицања циља нарочито наглашује и подвлачи „да ће се тога часа учити да чита и пише то и то ново слово.“

У методици збиља има пуно смешних ствари, и то таквих да се човек мора чудити како их паметни људи могу да излажу, саопштавају с научничком озбиљношћу. Ту је предвиђено чак и то кад ће деца моделовати, кад изрезивати од хартије, а кад писати неко слово; кад ће читати са школске табле, кад са словарице а кад опет из буквара (некада су деци давали и колаче који су имали облике извесних слова). И, ето због тих којекаквих зановетања, деца често лепо науче и да пишу и да читају извесно ново слово, науче уз то још вазда којешта ла чак и по какву причицу с извесном моралном поуком, али никада не науче оно што је главно: да с разумевањем читају туђе и писмено исказују своје мисли. М ето због тога наша деца су по изласку из школе често способна да тачно читају слова и да обрате пажњу на све друго само не на са-