Учитељ

34 Драгослав Н. Јанковић

владаних техничких тешкоћа (ако би их уопште било) сасвим природно заинтересовати и за смисао прочитанога. А нема природнијег нити бољег метода — начина од тога, ако деца спонтано, по сопственој иницијативи трагају за смислом и проналазе га. ту је посао учитељев веома деликатан али и врло лак.

Као што је већ наглашено, готово цео наставни поступак при обради матерњег језика заснован је на заблудама и погрешним претпоставкама. Овом приликом ми не говоримо исцрпно о свему томе јер је то обиман посао, али ипак морамо нагласити и то да је, поред осталога, и сам задатак матерњег језика — задатак читања и писања у основној школи на погрешно ] основи.

Једни методичари наводе, да је крајњи циљ учења матерњег језика буђење и развијање непосреднога и трајнога интересовања у области народнога језика и народне књижевности.

Други методичари веле, да је главно због чега је матерњи језик заступљен у свима врстама васпитних школа и због чега се учи у свима разредима тих школа, неговање естетичког интересовања у области говора. По њима увек нам мора бити главна ствар естетичко дејство штива. А децу, поред осталога, треба оспосособити да с разумевањем и осећањем умеју репродуковати лепе народне уметничке творевине, деклемовање, позоришно прика-“ зивање.

За свакога, који дубље размисли о овоме, јасно је као дан да је овај и овако формулисан циљ учења матерњег језика и неодређен и развучен и илузоран. Што је најглавније овај овако постављен задатак прикладнији је за универзитет но за основну школу.

Због тако погрешно постављеног задатка учитељи данас много лутају, и хотећи да постигну и оно што се уопштв не може постићи, они не постижу ни оно што се може постићи, не постижу да пусте из школе писмену децу. Ми се варамо кад мислимо да ће учитељ успети да оспособи дете да ово н. пр. осети и разуме лепоту једне песме или неког описа природе. „Учитељ жели да пробуди · усхићење што га сам осећа, држи да ће га ово обузети, ако га упозори на осећање која обузимају њега самог. Чиста глупост! Тај природни призор живи у срцу искусна човека; ако хоћемо да га видимо морамо га осетити“ — вели Ж. Ж. Русо. За разумевање лепоте песме и других уметничких творевина потребно је имати