Учитељ
Читање и писање у основној школи 85
књижевни укус“ — „способност осећања лепота у књижевним делима, „способност оцењивања вредности књижевних дела“, како на једноме месту вели г. Богдан Поповић. А по г. Б. Попо„вићу: „имати укуса не значи имати једну особину, него значи имати један низ разних особина и способности, које укупно састављају оно што се назива укусом.“ Те особине су: „од природе нежно осећање,“ „жива и пластична машта,“ „опште образовање“, „познавање великог броја књижевних дела“, „књижевно познавање језика,“ „правилан суд“, „техничко образовање“, „стручно образовање“, „дубоко познавање човека и врло велико искуство живота.“ Према свему овоме јасно је да се матерњем језику у основној школи мора да постави много скромнији и јасно прецизиран задатак, који не би постојао само у теорији, већ који би се могао и уистину да оствари и који би проистицао из потреба саме деце и стварнога живота.
Иако се основна школа сматра као васпитна установа, погрешно је тражити да сваки потез донесе какву моралну поуку или да утиче на развијање ове или оне врсте интересовања, јер: то је уопште непзводљиво и такви захтеви могу се окарактерисати као празна зановетања, а 2) такав поступак био би најсигурни је средство, најсигурнији начин да се код деце убије уопште свако интересовање.
У животу једног огромног броја нашег живља матерњи јевик, па следствено и писање и читање, има један искључиво практичан значај, чисто практичну вредност. Заокупљени бригама свакидашњице, ти људи немају ни времена ни воље да декламују и глуме. С обзиром на то, основна школа, која се зове још и народна, промашила би свој циљ ако би матерњим језиком спремала и оспособљавала децу у првом реду за то „да могу репродуковати уметничке творевине“.
Ако се може да верује историји, писање се развило из реза и црта, а ове сигурно нису служиле за то да се њима могу да забележе уметничке творевине, већ су имале чисто практичну улогу. То значи да је писменост првобитно служила чисто практичном животу и практичним потребама људи. И, ако хоћемо да следимо Културно-историјске ступњеве, које педагози често помињу, морамо признати да је и задатак матерњег језика у основној школи у првом реду практичне природе и да све знање из те области, што га основна школа пружа, мора да служи самом животу и прак-
3%