Учитељ

36 ! Петар Митропан

тичним — свакодневним потребама деце, односно људи. Све друго треба да дође у други ред — У позадину, или, што је још боље и оправдани је, све друго треба препустити вишо ј народној, грађанској и средњој школи.

Од основне школе било би доста ако би успела и оспособила децу да се могу потпуно и самостално користити писменошћу. А да би основна школа могла то да постигне апсолутно су потребне радикалне реформе како у погледу наставе матерњег језика тако и у погледу самог школског система. У првом реду потребна су правилнија схватања и кориговања погрешних гледишта. Реформе које заводе и спроводе неке присталице нове школе недовољне су, јер и оне решавају проблем само делимично а често и површ но. Уосталом те реформе су у већини случајева само нове варијације и комбинације старих и постојећих метода, те се и за њих може поновити оно Вуково: „То исто али мало друкчије“. А нама и нису толико потребне никакве нове методе, јер ми баш патимо од множине метода. Нама су данас потребна само правилна, макар и застарела схватања, јер у њима лежи нова школа!

Први српски часопис на југу „Српска школа“ 1910 год. од Петра Митропана,

лектора Универзитета У Скопљу

Поред борбене пропагандистичке штампе, после 1908 год. јавља се у Старој Србији и стручна, чији је циљ био не толико револуционарно-ослободилачки, колико научни и просветни. МУ том правцу, додуше сасвим популарно, деловао је још од раније календар „Голуб“, који стално поучава, васпитава у националном српском духу, оплемењује, пружа корисна знања. Доцније се покушало да се просветно и школско питање у Отоманској царевини среди, доведе у склад са захтевима новог времена и упути у духу нових васпитних принципа. Ту улогу вршио је педагошки часопис „Српска школа“ који је излазио у Скопљу пре 22 године. Овај је часопис био намењен, углавном, народним учитељима, као носиоцима националне идеје и функционерима политичке и културне акције на југу. Познато је да је крајем ХЛХ века српски