Учитељ

Књижевни преглед 67

а енаеа чари парне танниера нанесе ивнинлине дине. КЊИЖЕВНИ ПРЕГЛЕД

А) Домаћа књижевност

Драгољуб Бранковић, професор и инспектор Министарства просвете: Општа педагогика лечења са психопатологијом. Београд, 1982 г. Цена 20 дин.

Скоро неопажено за време великог школског распуста ове године појавила се на књижевном пољу значајна књига професора Драгољуба Бранковића, инспектора Мин. просвете: „Општа педагогика лечења са психопатологијом“. Ова нова књига Драгољуба Бранковића, писца „Експерименталне психологије“, значи један ванредан догађај у нашој педагошкој литератури, јер је то готово прва књига о педагогици лечења, штампана на нашем језику у нашој земљи.

Већ сам појам педагогике лечења изгледа нов и многи нестручњак па и многи педагог, лекар, правник и свештеник, који гледа наслов ове књиге у излозима књижара, решава загонетку, да ли треба ову књигу да набави учитељ или лекар или ко други. У првом моменту не пада му на памет, да под изразом „педагогике лечења“ подразумевамо све оне готово свакидање појаве у нашим породицама, у школи, код лекара и у болницама, на суду и у казненим заводима уопште у социјалном и етичком животу, које се могу лечити у највише случајева само васпитним средствима а које знамо под називом: деца која се тешко васпитавају, богаљи, млади злочинци, скитнице, итд. итд. дакле наша деца, плодови наши и нашег друштвеног живота, за које треба да се бринемо сви: и родиитељи, и учитељи, лекари, судије, свештеници, власти и хумана удружења, да их поведемо на прави пут и да им упалимо видело, које су им угасиле разне изопачене појаве нашег друштвеног живота.

У поменутој „Педагогици лечења“ је дакле реч о разним ненормалним појавама у областима нашег мишљења, воље, осећања и чак и о појавама у нашој потсвести. У ХТУ глава писац расправља на опште разумљив начин о појму, значају, историји, врстама и методама педагогике лечења, о узроцима обољења нервног система, о слабомислености уопште и методама испитивања, о нервозности и психопатији, о хистерији, о психози, о епилепсији, о психоанализи, о погрешном развићу смисла о вредности код нормално душевне способности, о запуштености, о страху од рада, алкохолизму и криминалитету, о психотерапијском саветовању, о даровитости с гледишта индивидуалне психологије, о врстама специјалних школа и завода и о васпитању морално посрнуле деце и малолетника. _

Писац дакле у кратким међусобно повезаним чланцима расправља о свему, шта сваки родитељ, учитељ, лекар, правник,

5»