Учитељ

Психологија и педагогија дечјег цртања 101

Орнаменат је постао од шеме. Он је у ствари средина између шеме и слике. Орнамената имамо и код нас у шарама пиротских ћилима. Свака је шара орнаменат. При дечјем цртању велику улогу игра фантазија. Она је у то доба бујна, нестална и најлепше се опажа у дечјим цртежима и играма. Дете не црта унапред одређене слике већ из шарања аналогно изводи закључке о значењу цртежа.

Крајем седамдесетих година, напретком технике, јавља се помисао да би било корисно завести у школама наставу цртања првенствено из области техничких наука. То је гледиште било утилитаристичко — оно се и данас понегде одржало. Дечје цртање састојало се у копирању геометријских цртежа и других геометријских слика. Разуме се да је ово цртање разочарало иницијаторе овог покрета својим слабим резултатима. Али иако је ово цртање дало сасвим слабе резултате, добрим практичарима је ипак дало бољи правац за познавање наставе цртања. Идеје о значају наставе цртања тек су сазреле и прокрчиле себи пут почетком ХХ века.

Као остале наставе тако је и настава цртања морала узети као базу психологију у овом случају психологију дечјег цртања. Машта, памћење, интелигенција, јасно су се назирали и у дечјим цртежима и добар познавалац могао је лако вршити анализу дечјих цртежа. Та анализа дечјих цртежа успела је да створи неколико начина обраде наставе цртања.

Цртање по прегледу. Ово је најчешће и у највећем броју. Добре „чике“ спремиле су лепе прегледе са пуно цртежа простих и компликованих. Ученик треба само да прегледа и да црта. За неколико часова ученик ће знати „лепо“ нацртати цртеж са прегледа и онда ће учитељ бити задовољан јер је циљ постигнут. Да ли је тиме циљ наставе цртања постигнутг Не. Постигнуто је само имитирање туђег рада, компилација а најчешће плагијат туђе својине. Може се рећи да то није никакав грех ако ученик има узоран рад пред собом. Али ту је кардинална грешка што се тражењем копирања штети васпитању. Ученик који неколико година копира другог, никада се неће моћи ослободити утицаја нити ће бити у могућности да самостално повуче ма и један потез. Тим начином једна од најглавнијих, највиталнијих потреба детета његова саморадња угушује се у самом зачетку. Рад по прегледу може се дозволити само у старијим разредима где не постоји бо“

ЖЕ