Учитељ

104 Филип П. Тошовић

народна потреба, због чега је први тражио, да настава буде обавезна за сву децу, те се сматра за оснивача опште народне школе, — Лутер се енергично заузима и речју и пером за боље васпитање и>наставу. Пропагирајући напреднија педагошка начела у васпитању деце и уносећи бољи метод учења у школи, Лутер пропагира и физичко васпитање. Он прогони из школе калуђерско васпитање, које деци одузима живахност и веселост, и тражи да се деца баве у чистом ваздуху, да се слободно крећу и вежбају у витешким вештинама и играма.

По угледу на Лутера, и други реформатори западне хришћанске цркве: Урлих Цвингли (1484—1531) и Јован Калвин (1509 — 1564) обратише пажњу васпитању и настави, препоручујући, да се при васпитавању деце очвршћава и тело.

Али овај рад реформатора на просветном пољу, изазва и католике, (против чијег учења и рада беху устали реформатори), да истим средством, васпитањем и наставом, паралишу тежње реформације. У то време сва настава и била је у рукама разних калуђерских редова. Тако се створи утакмица између њих на просветном пољу. У тој утакмици нарочито се истакоше исусовци (1539), чији ред у тој сврси основа Игњат Лојола (1491—1556). Тежећи да васпитањем и наставом потпуно задобију омладину за католичку веру, исусовци знатно подигоше католичку школску наставу, тако да су њихове школе биле дуго времена најбоље школе у целом хришћанском свету. Једно од главних васпитних средстава беше у њиховим школама физичко васпитање. У исусовачким школама ђаци су учили играти се, јахати и борити се мачем. Своје васпитанике изводили су често у шетњу и допуштали им разна телесна вежбања и гимнастичке игре. Да њихове школе и данас, у колико су се одржале, најревносније спроводе физичко васпитање, нека нам посведоче следеће речи француског педагога и академика Ернеста Легуве“):

МИ ан Куда» У улицу Вожирар! — Јест сасвим на горњи крај улице! Па тамо је завод исусовачких калуђера» — Сасвим! — Е!А о каквом је напретку рече — О напретку који није ништа друго до очувана једна традиција, одржање негдашњег обичаја; али вратити из прошлости оно што је добро, значи ићи напред. Еле, исусовачке школе су једине, у којима се ђаци играју и јуре,

#) Кћери и синови, — превод Ј. Несторовића.