Учитељ

Физичко васпитање кроз нови век . 108

штом допуњују празнине цртежа које ми реални људи тешко можемо схватити.

Завршујући ово излагање сматрам да је потребно да напоменем да је могућно видети све фазе дечјег цртања акд се једном трогодишњем детету дају свеске или књиге за сваку годину до навршене дванаесте године и тада ће се јасно видети и васпитна вредност цртања која ни у ком случају није за потцењивање. Дечје цртање није техника: рад руке и ока, већ удружен рад и ових и његове интелигенције, маште и памћења. Дечје цртање је огледало дечјих духовних способности и као такво оно се мора неговати да би од њега имали користи и ученици и наставници.

Физичко васпитање кроз нови век

од Филипа П. Тошовића, учитеља у Београду

У времену кад се код нас, више него икад досад, сагласно истиче потреба и значај физичког васпитања наше омладине, свакако биће од великог интереса а и од неизмерне користи, да се ма у најкраћим потезима, али ипак довољно јасно, изнесе:

какво је било гледање на физичко васпитање најпознатијих философа и педагога новога века, дакле после средњег који. је, као што је познато, одбацио античку грчко-римску образованост а с њом и физичко васпитање као одлику незнабоштва и израз грубих страсти, и,

како је се најзад дошло до данашњег, несумњиво најсавршенијег, соколског система физичког васпитања.

Као што по правилу, сви реформатори обрћу своје очи омладини у тежњи, да своје идеје остваре васпитањем — кроз школу, тако су исто и носиоци реформације почетком новог века, тежили, да и у настави и васпитању изведу радикалне реформе, да би тако, кроз млад нараштај, однегован у духу нових идеја, задобили пуну и коначну победу над старим начином мишљења и рада. Стога се и први реформатор хришћанске цркве на западу, Мартин Лутер (1483—1546), истаче као реформатор и на педагошком пољу. Истичући, да се сви људи без обзира на сталеж морају образовати, што дотле није био случај, јер је настава била својина само свештенства, и сматрајући, да је образовање опште-