Учитељ

Физичко васпитање кроз нови век 107

добило силна маха. И у крилу саме цркве било је духова, који су поштовали богославље, али се нису слагали да оно и даље спутава научно истраживање. Поједини истакнути умови говорили су: „Људи, не дајте да над вама и надаље царују догма и постојећи ауторитет. Разгледајте свет властитим очима.“ Услед тога се током 16 и почетком 17 века у западној Европи одједном појављује сјајна плејада научника, чија имена бацају у засенак најзнаменитије људе науке из најславнијег времена старе Грчке. Утврђено мишљење цркве, да је земља средиште целе васелене, које мишљење она није допуштала да се сме научно оповрћи, обори Пољак, Коперник (1473—1543), који први јасно приказа како се крећу планете и доказа да се земља креће око сунца. Затим научна истраживања Кеплера, Галилеја, Нутна који проналаском закона о гравитацији сконча разрађивање јасне слике о васелени, допринеше, да многи људи отворено ступе у опозицију против тадашњег научног схватања, што га је била утврдила црква. Међу величинама пре Нутна нарочито се истичу Енглези др. Гилберт (1540—1603) и Францис Бекон рођен 1561 г., на кога је први силно утицао. Бекон се одриче сваке вере у старе аутори тете и одбацује све предрасуде и наслеђена предубеђења. Истиче да природу треба само изучавати и из ње црпсти све наше сазнање. Али не из књиге, него посматрањем и експериментисањем. Стога је назван „оцем опитне или експерименталне филозофије“. „Доказана факта треба прикупљати и прегледно стављати у ред, па тек онда изводити појмове и правила. До правог сазнања долази се само индукцијом а никако вербализмом — именима, речима, и знацима.“ Стога је за њега речено „ако није био оснивач, оно је био апостол методе у науци.“

У Француској се у то време истаче Рене Декарт (15961650). Он одбацује све претпоставке и ствара нову философију, која се креће од оног што је познато, ка оном што је непознато. Мако се и он није бавио педагогиком, ипак ону првој глави свога дела „Разговор о методу“ излаже своје педагошке погледе. Тако, у методици препоручује: „да се иде од познатог непознатом; од лакшег ономе, што је теже. Дете треба да научи најпре стварна знања, па тек онда се може прелазити на оно што је апстрактно. У свему треба тражити разумевање, јер појмови без садржине немају никакве вредности.“