Учитељ
110 Филип П. Тошовић
гавање тешког и топлог одела, довољно кретање тела и умереност у јелу и пићу. То Локово истицање важности физичког васпитања у општем васпитању подмлатка, сматра се као плод његове философије. Тврдећи да нема у човековој души урођених идеја, него да свако сазнавање доспева у душу само искуством, посредовањем чула, Лок тражи да се тело мора снажити, да се у сазнање приведу само здраве тј. праве идеје. Да Лок дође до оваквог уверења о значају физичког васпитања, има се свакако благодарити и томе, што је извучавао медицину и што се поставши васпитачем у двору лорда Шефзбера 1666 г. морао довијати, да свог васпитаника који је био болешљив и врло нежног састава дечак, да га што боље телесно и умно подигне. Он је био врло оштроуман писац, те је радо читан. Стога је успео да јаче привуче пажњу својих савременика на васпитне проблеме. Историска педагогика Џон Локу поред осталих заслуга на педагошком пољу приписује му у нарочиту заслугу што је физичком васпитању прибавио достојну важност коју оно као саставни део васпитавања општег има.
Али пресудан утицај у корист физичког васпитања у западној Европи извршио је велики француски филозоф Жан Жак Русо (1712—1778). У своме епохалном делу „Емило“ које је, кад. је из штампе изишло, било узбунило духове свега образованог света, Русо је изложио какво васпитање треба да буде. У овом делу које је и роман и филосовски спис, Русо ставља физичко васпитање пре душевног, истичући да при развијању детета долази прво развијање тела, па после тога јачање чула и тек онда јачање духа. Он сматра да читаво васпитање детета треба да је телесно. Вели, да дете треба да буде јако и здраво да би могло бити мудро и чувствено. Нарочиту пажњу обраћа на мало дете, за које препоручује, да се сваког дана носи у поље, на ливаду, да се тамо забавља и трчи чим узмогне.“ Нек више не буде мекушног и затвореног васпитања које ствара научнике без мишића“, тако Русо узвикује. Стога он тражи, да се у свима колежима установе гимназије за телесно вежбање, за које вели, да је најважнији део васпитања и по образовање снажних темперамената и за развијање моралне воље. М како једино у природи може постићи свој васпитни идеал, он са својим васпитаником оставља Париз, коме узвикује: „Збогом Паризу, граду хуке, дима и блата“ и идеу природу, и у природи, у пољу развија свој план васпитања с пу-