Учитељ

152 Књижевни преглед

Нека је хвала, најзад, и „Народном делу“, које је и издањем ове ретке књиге посведочило, да је истински свесно културне мисије, коју с напором али и с успехом, обавља у мирном времену наше данашњице.

„Задовољство је урадити ишта што може помоћи да таква сасвим поучна књига буде позната. Наставници и студенти, као и

обични читаоци, много ће добити од ње“. Данило Вукајловић

Благоје Стефановић, учитељ у Сремчици: Земљопис за Ш разред и Земљопис за ТУ разред основних школа, и Домаћи задашци за П, за НИ! и за ГМ разред осн. школа.

После рата код нас се веома развило писање уџбеника за децу основних школа. Писало се много, писало се свашта и писало се за све предмете. У царству тих уџбеника учитељ је требало само да да главне контуре ствари а ученици су могли, ако су и колико могли, да све остало читају из уџбеника. Разни уџбеници и шаренило књига засењивали су оне, који о томе појма нису имали, али су забрињавали оне, који су на школу и рад у њој гледали другим очима. Један велики део уџбеника је непотребан, доста велики број је без икаквог смисла о стилу, лакоћи излагања, потребном обавештењу и с великом оскудицом јасних и добрих слика. Ко је имао прилике да прегледа такве код страних народа тај је одмах учио код наших уџбеника отсуство ширих концепција о значају истих уџбеника и тесно схватање о употреби њиховој. Упбеника може бити двојаких: једних за ученике а једних т. зв. приручника за наставнике. Наставнички су пуни грађе и извора за дотични предмет. Ученички су кратки, јасни, лаки, прецизни, пуни слика у тексту (слика које нешто значе) и до те мере разумљиви и примамљиви да служе као читанка, лектира за дотични предмет.

После ових начелних напомена о уџбеницима и њиховој улози у школ. животу, овом приликом хоћу да проговорим неколико речи о књигама чији наслов горе исписах. Прво о књигама за земљопис, па онда о Домаћим задацима.

Одувек се тражило код нас начина да се у земљописној настави учини успех, да деца добију што јасније појмове о појединим географским објектима, да деца схвате и разумеју живот свога народа и земље, па да то све заволе. Ти покушаји имали су овда-онда успеха и благодарећи труду многих учитеља земљописна настава је извођена с доста вештине и с пуно успеха. Али она свакидања читанка тога предмета, која ће заокруглити дечје знање, која ће му пластички изнети лепоте и живот домовине и она мора бити савршена. У томе је досада било мало успеха. Нове књиге Благоја Стефановића, за земљопис, приближују нас бољем путу и нашем циљу. Лепо, пажљиво, разумљиво су обе књиге написане. На неким местима је и нешто поезије о лепоти наше