Учитељ

Домаћа књижевност 151

— ма да се с правом може жалити за те недостатке — јер њему није ни био циљ да да Историју философије, систематисану и заокругљену. Ми бисмо стога Дурантова причања о философији рађе назвали Философским поршрешима, неголи Историјом философије. Са Платшоном философија је, једном за свагда, престала бити популарна ствар. Стога и покушаји да се философија популарно приказује ретко су кад имали успеха, пошто такви покушаји иду на уштрб њене научности. Са Дурантовим делом није тај случај. Уколико јасно и приступачно, оно је и популарно, али, и поред тога, оно у целини носи научан карактер.

Сасвим правилан суд о овом делу дао је Ханс Дриш, кад је рекао:... „европски, а нарочито немачки пријатељ философије сувише се опија оним што је тамно... Канта, који је, истина, свагда најбоље средство против таквих стрампутица, не може свако да чита. Али, Дурантово дело може свако да чита, и оно ће свакоме помоћи да се критички освести. Читалац ће мислити да чита низ мајсторски написаних новела. Али, ипак то нису НсНоп, да се послужимо америчким изразом. То је историска стварност у типичном облику. И тако ће читалац који се овом делу озбиљно преда учити, не примећујући да учи. Шта више, он ће ако одиста буде пажљиво читао, научити многе ствари из научне философије у ужем смислу, тј. из критике сазнања. Јер, ма да писцу и јесте и остаје главна ствар она снага великих мислилаца којом су животу давали облик, он ипак нигде не превиђа праву критичку фундаментацију“. Да ли треба рећи штогод у прилог превођења таквог дела

на наш језик» Треба ли и овом приликом потсетити наше љубитеље мудрости, да је наша философска књижевност још увек и сувише оскудна, и да сваки посао ове врсте заслужује хвалу и признање Место одговора на то питање рећи ћемо, да ваљан превод дела од несумњиве вредности значи више од „оригиналних дела“ понеких наших „философа“, која, место да стварају и негују прави философски интерес, иду на то да потврде ону Цицеронову изреку, која гласи: „Нема ничега тако безумнога, што се не би нашло у књигама философа.“ —

Дурантова причања о философима и њиховим мишљењима, међугим, увериће читаоца, да је философија била и јесте наука о највишим циљевима људског ума, и да као таква, по Кантовим речима, има да нам каже не само шша можемо знаши већ и шта шреба да чинимо у овом животу.

Ма да није било тешко превести писца као што је Дурант, ипак је добро што је тај посао обавио наш вредни и борбени философ — песник, др. Милош Ђурић. Захваљујући томе, превод је безмало задржао све одлике његовог оригинала, тако да сем превод г-на Ђурића чита као низ „мајсторски написаних новела“.