Учитељ

88 Др. Станко Гогала

2) Осим тога учитељ који не ради у духовном правцу не може никад постићи сврхе свога звања, ма да је он постављени и званични учитељ који „врши своју дужност“, а који не може никад осетити озбиљност свога звања, одговорност за свој ради љубав према културном и школском раду. Јер тек ово троје: право учитељско звање, осећање одговорности и љубав према раду међу омладином и одраслима, учини учитеља правим вођом своје околине. Све те три душевне особине пак потичу само из духовне управљености. Ова тек покаже учитељу да се његово звање по својој суштини разликује од свих осталих звања и то по томе, што ово звање тражи целог човека, сву његову личност и да мора бити човек за то звање нарочито позван и изабран. Јер није истина да су „богови изабрали за учитеља онога кога мрзе,“ него је истина да је Бог некоје људе нарочито изабрао за то звање те њима дао нарочите душевне способности по којима се одликују од других људи. Исто тако може само учитељева духовна делатност пробудити у њему живу свест, да он одговара за свој рад у народу и за његов душевни напредак. Та одговорност пак није истоветна са оном званичном одговорношћу која је само спољашња, него је то одговорност пред самим собом, пред поштовањем самог себе и пред објективним вредностима, које држи за правилне и толико вредне, да им се мора потчинити и тада, ако треба за њихово извршење одрећи се нечега и принети личне жртве. Већ ова одговорност је ствар духовног света и што више учитељ ради у духовном правцу, то већу одговорност осећа и то више вреди његов рад. Али и љубав за вршење свога звања јесте у унутрашњој вези са духовним животом учитеља. Јер само онај учитељ, који се труди да сазна суштину, језгру и значење свога рада и звања и који се дигне од механичног и свакдањег вршења својих званичних дужности још до смисла тог рада, заволеће свој рад, јер ће упознати његову културну важност и његову истинску потребу. Он ће се сродити са својим звањем и радити са највећим одушевљењем и преданошћу. Свуда и свагда биће само учитељ и вођа, јер свој рад неће вршити само механички и по прописима него са присном љубављу. Његов рад ће произилазити из његове душевне потребе да овако ради. Он ће осећати да је уистину учитељ.

Из поменутих разлога следи, да мора учитељева личност живети и радити у духовном правцу. Поред свега тога, а у вези са