Учитељ

Личност учитељева 89

овим, треба још свратити пажњу на то да учитељев рад у школи и ван ње има духовно значење и да су за образовање и васпитање омладине и одраслих духовни предмети и вредности најважнији, јер они човека васпитавају и образују и шире његов душевни видик. Али они су и предмети и вредности за којима мора млад човек тежити, ако жели да право ради. У садашње време све више се наглашава да школа треба да врши васпитни задатак. На најлепши и на најприроднији начин вршиће га, ако ће врело васпитног рада бити учитељева личност која непосредно утиче на друге. Да учитељ има успеха у том своме раду, потребно је да је и сам васпитан. Ж

Тиме смо дошли до треће важне стране душевности оног лица, које треба да називамо личност. То је нова особина душе, коју називамо исправност. Суштина ове особине јесте у томе, да особа која живи исправно не ради никад нешто што би било непромишљено и неоцењено, него код сваког доживљаја и сваког дела ова се особа пита, да ли су моји доживљаји и мој рад исправни или нисуг Таква особа стално критикује свој рад, а то не на основу живота ван себе, нити на основу других особа и установа, него на основу свога душевног живота. Ова критика јесте унутрашња и оригинална. Због тога је и могуће да се ова питања о исправности не појављују принуђено и споља наметнуто, него уистину присно и самовољно. Отуда пак извире још то да се ово питање појављује већ код најфинијег и најсакривенијег куцања душе, што је непосредно и посредно дато само једној особи и за што је сваки човек одговоран само самоме себи.

Особина исправности пак је у најужој вези са управљеношћу личности у духовност, јер исправност не значи да човек само жели да исправно живи и ради, а да не зна који доживљаји и која дела су исправна и која нису, него исправност тачно каже шта је исправно и шта није исправно. Ова исправност пак потиче из садржине духовних предмета. О човеку, који живи и ради у духовном правцу, казали смо да упознаје духовне предмете, чињенице вредности и дужности које важе за њ. Ове ствари пак су истовремено путовођ за доживљавање и деловање човека. Спознање објективних чињеница и нарочито још вредности јаки су основи на којима се могу подићи исправни доживљаји и одлуке човека. Другим речима: доживљаји и деловање човека исправни