Учитељ
Психолошки профил 175.
М Испитивање способности посматрања односи се на способност ума за откривење скривених садржаја и типичних особина појединих објеката.
Испитивање сваке делимичне функције ових девет психичких процеса на основу којих се могу конструисати психолошки профили појединих индивидуа, састоји се из десет експримената. Ми ћемо овде детаљније изложити само оне Росолимове експерименте, који се односе на испитивање воље и фантазије.
Воља је по Росолиму активна способност духа за одупирање аутоматизму и сугестији. При испитивању вољне функције Росолимо има у виду дакле само оне појаве, које из становитих разлога спречавају нормални ефект вољног импулса. Испитивање вољног“ процеса дели се на две групе:
[ на испитивање отпорности противу аутоматизма и
П испитивање отпорности против сугестије.
1 Испитивање отпорности Противу аутоматизма. Да би се отпорност према аутоматизму могла квантитативно одредити, Росолимо предлаже десет релативно простих експеримената. Недостатак отпорности противу аутоматизма бележи се увек знаком минус (—), док се супротан случај (отсутност аутоматизма) означава знаком плус (+). Росолимо препоручује да се приликом испитивања једне особе не бележе само знаци (+ и —) за правилна или неправилна решења задатака, већ и све карактеристичне особине, које она за време испитивања манифестује. Поједини задаци за испитивање отпорности противу аутоматизма састоје се у следећем:
1) Десет Бинеових штапића од којих је сваки нешто већи од. другог и других пет штапића, чија је дужина једнака са дужином највећег штапића првих десет, стоје скривени од лица које се: испитује. (Види слику 1.).
1.
Сваки штапић се покаже испи| | тиваној особи, а после 2—3 секунде се опет склони испред њених очију. Почевши од показивања другог шта| пића особи се поставља питање: „Је | ли овај штапић дужи или краћи него пређашњи»“ Ако лице које се испи| | тује не примети, да последњих пет | штапића нису дужи него последњи ; од првих десет, онда му се то урачунава као израз аутоматизма.
2) Експериментатор каже испитиваној особи: „Ударај истовремено са мном више пута по столу!“ После четвртог удара експериментатор престане да удара. У случају да лице које се испитује продужи и даље да удара, онда се резултат има означити као. негативан.