Учитељ

174 Иван Кањух

в) задржавање акустичких опажаја речи у њиховом асоцијационом односу ка одређеним слоговима,

г) задржавање акустичких опажаја бројева.

3) Код испитивања памћења за бројеве Росолимо разликује:

а) памћење акустичких опажаја бројева,

6) памћење оптичких опажаја група разних фигура,

в) памћење оптичких опажаја група разних знакова.

У вези са посредним памћењем одређује Росолимо и висину ретенције. Под појмом ретенције подразумева он процентуалну количину задржаног материјала у памћењу. Ретенција према томе изражава процентуални однос друге репродукције према првој. Ако је на пр. неко први пут запамтио 8 слогова, а после извесне: паузе није у стању да понови више од 6 слогова, онда висина његове ретенције у овоме случају исноси само 75 процената. Ретенција и заборавност једнога човека стоје у обрнутој пропорцији: што је ретенција мања то је заборавност већа. Проценат заборављења зависи од разлике у количини задржаног градива одмах после примања утисака и после извесног времена; другим речима проценат заборављења зависи од разлике у количини запамћеног материјала између прве и друге репродукције. У колико је та разлика већа, у толико је и проценат заборављења већи. Ако је на пр. нека индивидуа приликом прве репродукције запамтила 10 речи, а приликом друге репродукције може да понови само 9 речи, онда количина његовог заборављења изражена у процентима износи 109/,. Временски размак између прве и друге репродукције, по Росолиму, не сме бити краћи од једног часа.

В) Асоцијативни процеси

Росолимо разликује 5 асоцијативних процеса: 1) схватање, 2) способност комбинације, 3) сналажење, 4) фантазија и 5) способност посматрања.

1 Испитивање схватања (поимања) односи се: 1) на просто. схватање обичних и бесмислених слика и 2) комбинирано схватање. серија слика са логичким и бесмисленим садржајем.

ПТ Испитивање комбинативне способности је такође подељено у две групе: 1) комбинирање познатих слика, геометриских фигура и безсадржајних украса из њихових делова и 2) конструисање фигура из њихових елемената (из више простих делова). Да би се увидело: који су елементи потребни за конструисање ове или оне фигуре, мора се добро анализирати фигура коју из делова хоћемо да добијемо, што значи да комбиновање сложених фигура из њихових елемената не условљава само синтетичку, већ и аналитичку способност ума.

ПТ Сналажење се испитује као способност духа за решавање простих механичких загонетки (механички смисао).

МУ При испитивању фантазије испитује се способност свести да се у имагинацији допуне делови који недостају на сликама, у реченицама и речима.