Учитељ

180 Иван Кањух

2) Други цртеж наговештава кућу.

3) Трећа слика приказује пса (виде се само предња нога и реп).

4) Четврта слика наговештава дечка, који вуче колица.

5) Пети цртеж наговештава сто.

6) Шести цртеж претставља цркву (нацртана су само врата и звоно).

7) Седми цртеж приказује човечју главу (види се чело, доња линија носа, доњи део уха и линија врата). Е

8) Осма слика наговештава боцу.

9) Непотпуна реченица написана на деветој карти, попуњена речју која јој недостаје гласи: „У колико будеш брже ишао, утолико ћеш раније стићи.“

10) Реченица на десетој карти попуњена словима која јој недостају гласи: „Када јутарња роса покрије зелене ливаде, трава сија као сребро.“

При показивању првих осам карата испитиваној особи се упућује питање: „Шта значи ова недовршена сликар“ При показивању девете карте: „Каква се реч добија ако се у овој реченици празна места испуне словимар“ При показивању десете карте каже се лицу које испитујемо: „Допуни ову реченицу словима и речима које у њој недостају, па ми затим кажи целу реченицу !“

На сличан начин испитује Росолимо и остале психичке функције: пажњу, непосредно и посредно памћење, моћ схватања, комбинативну способност, механички смисао и способност посматрања. Укупно се испитују 26 процеса од којих се сваки састоји из 10 експеримената тако да се Росолимова метода за квантитативно испитивање психомеханике код деце и одраслих састоји из 260 појединачних испитивања. „На крају испитивања нађе се за сваки од 26 психичких процеса један одређени број плусева (+), који изражавају јачину одговарајућег цроцеса. Ако се сада овај број пренесе на одговарајућу ординату, добија се 26 појединачних висина за све процесе узете у програм испитивања. Ако се ове са тачкама означене висине међусобом споје извученим линијама, а одговарајуће ординате за памћење пренесу као податак за висину друге репродукције, која је снабдевена знаком х и спојена тачкастим линијама, добија се исцрпан психолошки профил. Број који изражава висину сваког појединог процеса као и његов положај у графичком приказу карактеришу у довољној мери јачину одговарајућег дела психичког рада. С друге стране истиче се уграфици са довољном јасношћу и узајамни однос појединих процеса; у колико су на пр. границе испитиваних процеса више и у колико је разлика између појединих висина мања, у толико се виша вредност мора дати психомеханици дотичне идивидуе“ У). Пеихолошки профил даје дакле могућност да се из различитих

2) Ноззоћто, цит. дело, стр. 41—44.