Учитељ

Психолошки профил 198

„Постоји још — вели Клапаред — и други начин да се профили не градуишу произвољно. То је да се градуишу према духовним старостима којима одговарају разне вредности резултата. Ако на пример неко дете од 12 година манифестује памћење од 10 година, способност цртања од 13 година, пажњу од 11 година итд. моћи ћемо на основу ових података утврдити графику која ће оцртавати његов профил, преносећи на ординате духовне године... Овај поступак учиниће извесно услугу са школског гледишта, допуштајући учитељу да лако опази да ли је неки ученик изнад или испод своје старости и за које науке (ако су тестови школски тестови)“.=

Али по Клапареду не само да је оцењивање успеха произвољно у Росолимовој методи, него је често произвољан и његов избор основних способности, које би требале да карактеришу психомеханику неке особе, а такође и избор самих тестова помоћу којих се испитују те способности. Клапаред додуше и сам признаје да је врло тешко изабрати оне основне способности које би биле довољне да одреде битне црте духовне физиономије, а још је теже израдити ону серију тестова, која би била у стању да открије основне функције психомеханике. Па ипак по њему та тешкоћа није толико велика да се уопште не би могла савладати. Треба се енергично латити, вели он, свестраног испитивања душевних способности и искористити резултате теориске психологије, па ћемо по свој прилици доћи до подесних тестова за одређивање контуре духовне физиономије.

Осим ове замерке коју је Клапаред изнео противу Росолимове методе, могле би се навести противу ње још и следеће две.

Прво, Росолимо поједине психичке функције вади из њиховог живог корита — из дубине душе — и мери их изоловано као да су самосталне стварности као да се могу одвојити од осталих свесних феномена. Међутим пажљиво посматрање појава свесног живота показује нам да је то немогуће. Јер ма да се феноменима свести не може одрећи известан степен самосталности, оне нису изоловане стварности, оне се не могу испитивати и мерити независно једне од других и без обзира једних на друге, већ у свакој психичкој функцији суделују у извесној мери и друге психичке функције. Тако на пр. свака функција посматрања јесте у исто време донекле и функција пажње односно функција поимања и обратно. Психолог дакле никако не сме губити из вида да је душевни живот јединствен и недељив и да његове поједине појаве не чине засебне, затворене" јединице, него стоје у тесној међусобној вези.

Друго, Росолимова испитивања психичких функција исцрпљују се искључиво у интелектуалним и вољним процесима, а нимало се не обзиру на емоционалне манифестације свесног живота. Међу-

=) Старагеде, Соттеп! ФаопозНацег 1е5 арпецдез сћег јез бсоНегз, стр. 89. Учитељ 13