Учитељ
192 Иван Кањух
претставља висину психичких способности, произвољна. Росолимо, као што смо видели, величину разних психичких функција изражава помоћу једне скале подељене на 10 степени, тако да у њој минимална бројна вредност сваке способности која се испитује износи 0, средња 5, а максимална 10. „То има незгоду — вели Клапаред _— што овај профил чини мање или више илузорним, јер ако у овом профилу једна способност премаша неку другу, то не значи нужно да је она и у ствари већа. И доиста, пошто мерило разних способности није сведено на једну исту скалу, није их могуће упоређивати међусобно. Ништа не доказује да средња способност одговара броју 5 на скали. Ја сам стога предложио да се унесе једна исправка у Росолимову методу, која је иначе тако генијална, замењујући њену произвољну градацију градацијом у персантилима... Снабдевени персантилском градацијом, профили се дају потпуно јасно читати. Они омогућавају да се на први поглед опазе јаке и слабе тачке психизма неке индивидуе.“='") Росолимо признавајући основаност Клапаредове критике, покушао је да увођењем одређене корективе (придавањем т. зв. изједначавајућих додатака висини сваке способности) отклони овај недостатак своје методе. Но Клапаред сматра да Росолимо тиме није успео да избегне поменути недостатак, већ је свој систем само учинио још компликованијим него што је раније био. Ми ћемо се овде осврнути укратко на Клапаредову т. зв. методу персантила.
Под персантилом Клапаред подразумева „ред који заузима нека индивидуа у групи од 100 индивидуа, поређаних према добивеним резултатима за известан тест“) По Клапереду је ранг успеха претстављен за сваки тест као 100 процентни и подељен на десет степени. Он је на пр. испитивајући способност разумевања смисла речи код 100 ученика од 12 година дошао до закључка, да су од 25 француских речи 109 најгорих ученика разумели мање од 10 речи, следећих 109, ученика разумели су само 10 речи, следећих 109/, разумели су смисао 11 речи, даљих 100 12 речи..., а најбољи 10%/, ученика схватили су смисао више од 15 речи. Према томе за свакога ученика од 12 година из исте средине може се установити, да ли је његова способност за разумевање смисла речи 10 процентна, 20 процентна, 30 процентна... 100 процентна. Ако се на исти начин испитају и друге способности ове групе од 100 ученика и сваки од њих добије за сваку способност један одређени број који претставља величину те способности, онда спајајући линијом ове бројеве једног истог ученика, добија се један индивидуални профил.)
2) Ед. Сларагеде, Сопштеп! ФарпозНацег 1е5 аршидез сћег [е5 СсоНег. стр. 87, (Рапз 1927.) :
22) Старагеде, цит. дело. стр. 65.
28) Сларагеде, Ргоћ5 рзусћојошуџе5 4" аргез ! огапаНоп дез зијећ, Агсћуез де Рпусћ. ХУ;, Је 61, (1916).