Учитељ

С |

Дечје лажи и њихово сузбијање 203

нима развића. Упоредо са физичким развија се и душа детиња. Фантазија као општа особина душе игра врло важну улогу у дечјем душевном животу. Дете живећи и развијајући се у околини, која је за њега нова и непозната, тежи да је схвати, да је упозна. Упознавајући је оно није у стању да је у својој свести критички прима. Отуда ту празнину и неискуство попуњава фантазија која се најрадије испољава у причањима и дечјој игри. Грађење разних играчака, замишљање да дрвени коњ трчи није ништа друго до разузданост фантазије коју слабо граничи стварност. Зато није ни чудо када вам дете прича, да је у оближњој шуми видело вукове или да му се приликом звања неко одазивао или ругао, јер сваки шум у његовој фантазији изазива читав низ невероватних претстава.

У томе времену када је код деце одвише развијена фантазија, потребно је избегавати причање прича у којима се врши персонификација природе или њених објеката.

Патолошка лаж, као ненормална појава духа јавља се ређе код деце и то код оне која су по својој природи мање или више хистерична или умоболна. Она је слична осталим лажима, па се без брижљивог испитивања не може распознати од осталих. У току свога досадашњег васпитачког рада наишао сам на неколико примера од којих је карактеристичан овај: Једном ђаку који је био потпуно здрав, чио и весео, умре брат од запалења плућа. После смрти његовог брата настао је читав преокрет у његовом здрављу. У њега више нисам гледао оног веселог хитрог и пуног живота дечака, већ једно бледо, ослабело, мршаво и болесно дете, које је тек животарило. Ова промена чудила ме је, па сам једнога часа запитао ученика шта му је. Он ми је описао да ги нешто боли у грудима и да га ноћу гуши кад спава. Ово уображење код детета, иако је било потпуно здраво, дошло је отуда што су сељаци његовог села говорили да му је умро брат од јектике, бољке која у прсима гуши. Дете, слушајући ова причања увртело је себи да и оно болује од те болести и да ће ускоро умрети, па не говорећи никоме ништа венуло је.

Позвао сам његовог оца и скренуо му пажњу да га одведе лекару. Лекар је прегледао дете и нашао је да је здраво. После сугестивних савета од лекара подржаваних од мене, дете је почело да се опоравља и да напредује, те је постао један од одличних ученика у разреду.

Према томе лажи би се делиле на три групе: у прву и највећу групу дошле би лажи којима је извор у друштву у које се имају подразумевати све домаће и школске; у другу групу дошле би лажи, којима је извор у фантазији, и у трећу групу убрајале би се патолошке лажи.

Но по свој прилици најопаснија је лаж којој је циљ лично користољубље и она је увек у вези са каквим прљавим делом.