Учитељ

202 Милорад Џудовић

— Одмах у школу! наредих. Три погнуте главе пођоше.

У школи у присуству колега, позвао сам све оне ђаке. Са осмехом на лицу и пријатељским тоном испитивао сам их и утврдио, да је мржња и клевета међу ученицима настала услед међусобне мржње њихових родитеља, која се пренела и на њихову децу—ђаке. Никакву казну нисам помишљао примењивати, пошто сам веровао, да би она у овом случају још више заоштрила односе међу ученицима. Стога сам одлучио да их измирим. Они су радо пристали, премда је било неких, који су се нећкали и обећали су да се више никад неће свађати.

Да бих децу и духовно зближио и у исто време спријатељио заједничким радом, предложио сам наставничком већу, да се настане са оснивањем једног ђачког позоришта. Наставничко веће је усвојило предлог и како је за тај циљ школа већ имала салу, мени је дата дужност режисера.

За светога Саву су биле спремљене две драме у којима је играло преко двадесет ученика. На овај се начин успело, да се ђаци уче заједничкој сарадњи и да међу њима нестане мржње и злобе а с њима уједно и лажи.

Искрено и отворено поступање са децом учинило је дасуи она постала искрена, па су више пута говорила и оно што су њини држали у тајности.

Мако се овакве лажи јављају у школско доба, ипак се оне не могу убрајати у школске, пошто се јављају као последица домаћих лажи. Школске лажи биле би оне, које је створила школа својим утицајем. У првом реду за то се може с правом приписати кривица васпитачу, који је својим неумешним опхођењем према деци учинио, да она прибегну томе средству. Овде би се убрајале лажи које су у вези са каквим задатком који ђак није по налогу васпитача на време или никако извршио. На питање, зашто ниси научио песмицу, ђак обично знајући да ће га наствник за то казнити труди се да се некако оправда па каже: да није могао научити, јер су га били отац или мајка запослили каквим другим послом. Међутим, он није био ничим запослен, већ се негде у скривеном месту играо. Казна, грдња, љутња, строгост и општа претња према деци најпоузданије су средство, којим се малишани на свакакве лажи нагоне. Стога је неопходно потребно да сваки васпитач савлада своје мане и постане према деци нежан, љубак паи прави заштитник. Нека нам буду увек на уму речи философа и педагога Жан Жак Русоа који каже: „Ако не отворите своје срце, остаће вам затворено и срце других.“

Осим овога извора дечјих лажи има и других којима је извор у фантазији или делимичном обољењу коре великог мозга, па се по томе и могу назвати фантастичне или патолошке лажи. Познато је, да се дете развија по природним периодичним зако-