Учитељ
Друштво народа у стварању интернационалног мира 219
ориска костатација него услов о коме се нарочито води рачуна, кад нека тешкоћа — у извесном делу — омета функције солидарности. Појам кооперације није једноставан. Учинити да ученик разуме у потпуности интернационалну кооперацију, то је што и довести га да разуме: да је разноликост тако природна у погледу народа који сачињавају човечанство, као што је природна и разноликост чланова који сачињавају један друштвени ред. У колико један човек има више оригиналности у толико је итересантнији. Тако је исто и са народима. Први корак на путу разумевања јесте у исто време и први корак ка поверењу.
У практичном погледу треба постићи: да је публика запојена интернационалним духом тј. да разуме итернационални карактер политичких проблема, социјалних и економских те да води рачуна о њиховим реперкусијама како на живот њене земље, тако и на живот њен лични.
Један део особа мора се стално интересовати и старати се: да се одржавају интернационални односи практичним животом, политичким, дипломатским, путем штампе, банака, наставом итд.
Универзишет п школе интернационалног каракшера. Све се више испољава тежња у оснивању једног универзитета, који ће имати интернационалан карактер, а који би имао да оспособи људе и жене слободне свих националних предрасуда. Ово особље било би рекрутовано из свих земаља, са разним језицима. У служби би били уџбеници модерног и интернационалног карактера.
Исто тако настоји се, да се дође до интернационалне библиотеке. Што више издања на разним језицима, писаних у интернационалном духу.
У ревији се излаже даље шта све раде и изводе поједини народи у својој земљи да би изишли на сусрет новоме времену, које тражи ближи интернационални контакт и међусобно разумевање. Тако г. др. Штрунц излажући рад своје земље у овом смислу вели следеће: У Немачкој се одмах после рата осетио један јак покрет за школском реформом. Прихватили су га најјачи људи Немачке у лицу: Едварда Шпрангера, педагога и филозофа берлинског; Ђорђа Кершенштајнера и Теодора Лита. Савремена настава се развија у правцу окретања од ауторитета ка слободи. У том моменту чим је омладина видела да има извесне и личне слободе, уска веза која ју је везивала за националну историографску наставу, прекинута је; и тако се отворио пут ка интернационалном упознавању.
У Штутгарту је створен „Немачки институт за странце“, у Килу „Институт за светску економију и поморску трговину“. Затим је отворена у Берлину „Висока немачка политичка школа“. Практични програм ове школе састоји се у продубљивању и студији сле-