Учитељ

220 Тихомир Н. Костић

дећих питања: — Увођење у светску послератну политику, „Састав Совјетске уније“, „Немачке мањине и њихова организација“, „Увођење у проблем империјализма“, „Елементи студије о Француској“, „Главни проблеми и еволуционе тежње Сједињених Америчких Држава“, „Састав Британског Царства“, „Пруска и Аустрија“, „Централна Европа“, „Друштво народа и организација мира“, „Пољска и источна политика“, „Француско-немачки односи као европски проблем“, „Стални међународни суд“, „Практични радови у светској политици“ (Дунавски проблем, Балканско питање, Источно питање Средоземног Мора). Спољна политика Немачке, вели писац, брижљиво се проучава у вези и оквиру светске политичке еволуције.

Студија иншернационалних односа у Француској. — До оснивања Високе школе за интернационалне студије у Паризу није у Француској било ни једне установе која би се бавила овим питањима. Иста је установљена пре десет година. У њој се проучава: живот разних народа, њихове аспирације и њихове потребе. У Лиону је установљена „Катедра за проучавање институција за организацију мира“.

Да би се дошло до што тешње међународне сарадње путем млађих генерација отварају се у Женеви за време лета нарочити течајеви.

Године 1931 прешло је кроз ове течајеве преко 1.000 студената. Они су долазили из четрдесет разних народа. Ови течајеви засновани су од стране једне нарочите организације чије је седиште у Њујорку. Она има за циљ: да се унесе у студију свих оних метода који допуштају да се реше контроверзе у домену етнографије, индустрије и интернационалних односа. Овим течајевима рукују људи широке ерудиције у познавању Европе и Крајњег истока.

Међу онима који посећују ове течајеве у Женеви 40%, припада на туристе, а 60%/, на студенте и наставно особље.

Осећа се потреба за подизањем једног сшуденшског дома, у који би били смештени сви они који долазе овамо да се упознају са радом ових течајева. На тај начин избегло би се издвајање мањих националних целина, или што је још горе растурање сиромашнијих студената по приватним становина. У том звједничком дому дала би се могућност омладини, да дође до ближег додира и међусобног познавања. У овим течајевима предају махом најистакнутији људи из Друштва народа.

Сем ових чланака у Педагошком прегледу износи се детаљно „Улога радиа у васпитању детета“. Чланак лепо документује колика је важност овога најновијега проналаска у васпитању, као и приближавању народа и упознавању њихова међусобна живота. У практичном делу ове ревије излаже се такође детаљно, шта је