Учитељ

224 Домаћа књижевност

ввеираатртовнаетинаиеннриве ИрелЕ ВЕНЕ ВЕНЕ КЊИЖЕВНИ ПРЕГЛЕД

А) Домаћа књижевност

Теодор Марјановић: Психологија осећаја изведена с 10гледом на Шелесна и душевна чула човечија, стр. 301, штампарија Стевана Грегора, Панчево, 1932. Цена 30 дин.

Добили смо један нови приложак нашој психолошкој литератури: „Психологију осећаја, с погледом на телесна и душевна чула човечија.“ Опет један необичан поднаслов, који несумњиво тендира на оригиналност. Уосталом, поред све скромности и свију ограда и оправдања, аутор пуну оригиналност овога свога дела наглашује и изричито, у предговору, где између осталога вели: „Иако овим својим делом не рефлектујем на то, да ми се оно узме за научно, ипак, у колико је оно такво, изјављујем, и то отворено, без икаква устезања, да се нисам угледао ни на кога, и да се нисам служио никаквим туђим делима, него да сам писао по својим рођеним искуствима и схватањима. Ово је дело дакле потпуно оригинално, а о томе ће се читалац моћи и уверити...“

Морамо признати, да нас је ово истицање оригиналности ове психологије особито заголицало. Тим више, што се њеног састава прихватио човек, чијем позиву (аутор је учитељ у пензији) психологија додуше није (епа 1псосина, али коме ова наука ипак није „струка“ у строжијем смислу ове речи.

Оно што читаоцу одмах може пасти на памет, прочитав поднаслов књиге: „..изведена с погледом на телесна и душевна чула човечија“, свакако је помисао о „дуалистичкој“ оријентацији ауторовој, онаквој с каквом се сусрећемо у психологији ранога новога века. Помисао на овакву оријентацију у психологији морала би нас непријатно фрапирати и мучно да бисмо данас могли до краја прочитати једну овакву психологију. Међутим, можда баш због овакве неправедно наметнуте помисли, како нам је пријатно, кад у аутору ове књиге, већ с првих страна њених, назремо човека потпуно модерних схватања, упозната с освештаним принципима савремених природних наука, који своју психологију фундира баш на овим принципима, класирајући је тако у ред природних наука. И тим више кад видимо, да управо из ове основне интенције његове и потиче онај чудни поднаслов књиге: да би се отклонила она нејасност савремене психологије у погледу тумачења постанка (извора) осећања, нејасност која још увек као да заудара на неку врсту спиритуализма. Стварно, психологија г. Марјановићева добија једну чисто биолошку етикету: душевни живот је ту, да би се живот као такав уопште могао одржнти. Крајњи циљ живота јесте живот; ко год живи — воли да живи. ЈЉЉубав према животу је иста у целој животној скали, од праживотиње до човека. Али,