Учитељ

Књижевни преглед 955

разговору и расположењу. Питомице овог завода учествовале су често у свечаностима Песталоцијевог института.

Исто тако живо излаже писац и прилике и мере за религиозно васпитање, па онда црта свечаности и часове забаве у кућној заједници ивердонској. Ту нам је на пр. у појединостима описана прослава Песталоцијевог рођендана у 1813 години. Начин како је та прослава изведена сведочи с једне стране о великој љубави ученика према свом „оцу“, а с друге стране о самосталности и саморадњи ученичкој при приређивању и извођењу прославе.

Посебан одељак говори о учитељима (наставницима). Излаже се њихов однос према васпитаницима, њихов положај и дужности, њихово образовање, међусобни живот итд. Само неколико података из овог одељка: виши учитељ добијао је плате 1807 и 1808 године 25 лујдора годишње а то је толико колико је један ученик плаћао за своје издржавање у заводу. Подучитељи добијали су мање, отприлике у, или 1, од означене суме. Двојици младих учитеља који су желели да дођу у завод пише Песталоције:... „али помислите, ви ћете бити синови сиромашног оца. Све што вам сада могу понудити јест бесплатна храна и стан — врло просто. Све године учења које нису тешке не вреде ништа... желим ваш скори долазак“. Већина учитеља спавала је у истим собама с ученицима. Засебних соба за њих није било итд.

О Песталоцијевим сукобима с наставницима и њиховим погледима говори претпоследњи одељак. Писац даје многа нова обавештења о разлозима, због којих је завод брзо почео опадати. Оно што се ту чита не радује читаоце, напротив заморно је и непријатно, али мора да дирне свакога ко познаје живот у заводима, ако се хоће, баш и данашњице. Песталоцију је у круговима наставника најчешће пребацивана неспособност за управљање, а он „није сам ни управљао — преносио је управу на наставнике. Јаке централне управе није било. С друге су стране наставници који су искрено хтели да помогну Песталоцију наилазили код њега на самовољу, опорост и неповерење. Мало је њих било којима је он поклањао поверење у организаторским и економским питањима. Ипак су сукоби углавном били у вези с тадањим развитком немачког духовног живота. Стожер борбе био је Нидерер. Оштроуман и филозофски образован, он је у прво време одушевљено. прихватио Песталоцијеве идеје, помагао му у књижевном раду, учинио много за завод, али је временом почео да врши насиља над Песталоцијевим погледима. Песталоције га називаше „страшни филозоф.“ И док су други наставници такође волели оно што замишљаху, своје идеале, „идеју о чевеку“, тј. волели више утопију од онога што је тада било конкретно, дотле је Песталоције волео оно што је стварно, „конкретног човека у његовом телесно-душевном јединству.“ Због тога су наставници увек гледали да се ослободе свакидањег рада, одговорности, мучног старања око ученика и тешког терета надзора