Учитељ

254 Милан Шевић

Пошто живот тражи пре свега упошребљива човека, циљ је школин васпитање за позив. Позивно је образовање двојако:

а) образовање за рад у служби да се одржава живот (стручно образовање), и

6) спремност за рад у служби да се формира заједница (државно-грађанско образовање).

Кершенштајнер је противник општега образовања које полази од једнога сасвим одређеног система образовних добара, састављеног једном за свагда, без обзира на индивидуалну обдареност. „Само практичним радом, на добро омеђену пољу, који одговара подобностима појединаца, долази човек до образовања од вре-

дности. — Продуктиван рад и искуствено знање чине човека скромним, док је приучено (апсејетлф) знање малокрвно и чини човека надутим.“ — Не сме се дакле тражити од свих индивидуа

једно исто, нити и једно у истој мери.)

Кершенштајнер истиче, а тако исто и Шпрангер, да пут к општем образовању води само преко позива. Пут к идеалном човеку води само преко удошребљива човека. А употребљив је човек онај који сазна рад свој и свога народа и има воље и снаге да га врши. Само у тој мери у којој му то полази за руком, може га један народ ценити као човека. Притом може, као што Геше каже, и најнижи човек бити потпун, ако се креће у границама својих подобности и своје умешности. Још пре више од сто година рекао је Тирш (у борби око баварских и пруских наставних планова) да пруски наставни планови, Шулцеови, својим истицањем општега образовања, кидају и растрзавају и учитеље и ученике, и да се тако с правом науком губи и право образовање. Кершенштајнер даје Тиршу заправо, и тврди да је за енциклопедизмом у поводу његов брат дилетантизам, и да се ту наместо озбиљнога и трајног рада на уско омеђену пољу протурује многоструко „занимање“ или чак и „игра“ под заставом: неговање „стваралачких снага“, — обе су пак појаве, енциклопедизам и дилетантизам, само изопачавање оправданих начела. Поред озбиљнога рада ми не можемо одбацити ни игру, ни занимање (па ни спорт, али овај свакојако јако ограничити] и у одређеним периодима васпитаникова развоја морамо се послужити њима.“) Основна школа мора почети

3) Опширније види о томе моју Сшару и нову педагогију (Београд-Сарајево 1920), стр. 44 и даље.

4) Разлику између игре, спорта, занимања, рада, с позивом на Кершенштајнера, в.. у мом спису О раду и о радницима, стр. 6 и даље (Беогред, 1931).