Учитељ

Кершенштајнер 255

од игре, од простога занимања, али она мора прећи и на ради нарочито у великој мери применити технички рад, али и она већ мора водити рад до довршавања, до дела, јер то је обележје свакога рада од образовне вредности. За то су потребни, а то се све таквим радом и задобива, духовна снага, смисао за стварност, истрајност, самосавлађивање и чуство дужности. Духовни рад сем товљење знањем искључују сасвим. Ако хоћемо да доведемо ученика до духовнога знања, за које је он, и које он може постићи, обавезна се настава мора сузити увелике, а нарочито се морамо одрећи извода, прегледа и бацити се на удубљен рад у добро омеђене области. Ако ми пођемо од игре и зауставимо се на занимању, онда је то дилетантизам. Али ако ми идемо за тим да нешто довршимо, да се једно дело потпуно заврши, и ако ми и дођемо до. тога, онда радимо, и онда смо ослобођени од дилетантизма. Ако сеју; једној школи само „занима“, ако се пословање не доводи до довршења, ако се у њој „рад“ може у свако доба прекинути, онда у њој нема рада. Што није довршено, што није потпуно довршено, то није и не може бити ни образовни рад, и где се тако „ради“, ту нема озбиљне школе. Што даље идемо све то више мора и у школи радост и уживање, што их имамо у пословању, бити не у томе што смо „запослени“, него што нешто творимо, стварамо. То ће нас водити све даље на путу у самосталном раду до циљева које ћемо сами постављати и до начина које ћемо сами испробати (ацзргођјегеп). Већ нам школа мора дати слободно кретање у раду, стога наставни планови не смеју стезати него морају бити еластични, и ученике треба најзад довести до потпуна самоодређивања и до пуне самоодговорности.

Тако у настави, у духовном образовању. А у моралном, у ужем васпитномр

Исто тако.

Последњи је циљ васпитања морално слободна личност у морално слободној заједници. Заблуда је свих наших школских организација када се ишчекује да ће се у њима само спомоћу знања доћи до правилна поступања. Свака јавна школа у држави, била она општа или стручна школа, мора видети свој главни задатак у томе да изобрази, колико је то могућно, увиђавне, вољом јаке и: за целину корисне државне грађане.

Тежиште је васпитању за Кершенштајнера у државнограђанском васпитању. Циљ је пак државнограђанском васпитању оства--