Учитељ

Како да се заведе слободно цртање 307

задовољни, и ја и они. Ја, што сам на крају оваквог рада видела да овде о успеху не може бити ни говора, иако сам се замарала више него на било ком другом часу исправљајући скоро сваком детету, а деци је опет било жао што нису могли да ураде оно, што се од њих тражило. Мучили смо се овако и деца, и ја. Знам да ово није био редак случај. Мучили су се и муче се и данас овако многи учитељи и многа деца.

Међутим данас тога већ никако не би смело бити. Ми бисмо данас већ морали познавати децу боље, него што смо их познавали ми и наше колеге пре 10 и 20 година. И ми бисмо данас сви — како млади учитељи, почетници, тако и ми остали, који имамо већу или мању праксу у школском раду — морали знати шта од њих можемо да тражимо и шта је потребно да од њих тражимо. Морали бисмо знати да ово цртање по прегледу нема никаква значаја за лични развитак детета. Да је оно не само губљење времена, него да је овакав рад чак штетан. Јер деца овако губе веру у своје способности и навикавају се на то да буду исправљана у раду. Тако се дакле спутава њихова индивидуалност. Рихард Роте ову врсту цртања уопште не узима у обзир. У бечкој школи данас се зна само за слободно цртање. Према томе цртање не постоји као засебан предмет, оно само служи педагогији и настави.

Дечји цртеж је израз дечје личности, и када се хоће да разуме дете, мора се дечји цртеж знати читати и анализирати. Учитељ ће на основу цртања моћи боље познати дете, него у било ком другом случају. Из овог слободног цртања дечјег види се његов природни развитак и према томе учитељ може да зна шта мора да му служи за правац, коме настава треба да следује, и на шта мора да се осврће.

Верујем да међу нама има доста таквих, који су већ покушали да у својој школи примењују ово слободно цртање. Верујем и знам да су се ту постигли извесни позитивни резултати. Али знам и то да је код нас још много, врло много таквих школа, где се и деца и учитељи досађују цртајући. Знам да и оне најмлађе наше колеге, које су тек изашле из школе нису у стању да заведу ову нову наставу у своју школу. Ни наше учитељске школе их не спремају за то још данас. Једини начин за побољшање прилика у овом погледу је стручна лектира. Али је ли нам то довољно Не грешимо ли често ако на основу познавања извесне теорије покушамо да је одмах и у праксу приведеморг Или би циљ био сигурнији да се и пракса види2

Како видимо из извештаја ове норвешке колегинице, овај приказ практичног рада г. Ротеа на течајевима у Норвешкој имао је ванредног успеха. За свега недељу дана, са по 4 часа дневно (колико је трајао сваки течај) он је с једне стране побудио силан интерес за овакав начин рада код учитеља, а с друге стране »деца, која су се дотле грозила од цртања, и којој је на овим