Учитељ

318 Књижевни преглед

Часопис потребан не само наставницима језика, већ и сваком културном човеку, коме је стало до чистоте и лепоте народног језика.

„Просвета“ лист за забаву, поуку и просвећивање. Издање друштва „Просвете“ у Сарајеву. Година ХМ.

Учитељи, главни чиниоци на пољу народног просвећивања, треба да помогну растурање овога листа. Цена: годишње дин. 60.

„Народни просветитељ“ орган Савеза народних просветитеља. Година М. Цена 30. дин. годишње. Уредник С. Динић.

Лист се најтоплије препоручује учитељима.

„Ђачки рад“. Година |, бр. 1. Доноси искључиво бачке писмене саставе и цртеже. Уредник Трајко Михаиловић. Продаје се на број 1 дин. Уредништво Жичка бр. 22. Београд.

Свет. О. Аврамовић

Здравље, месечни лист за здравствено просвећивање, орган Југословенског друшта за чување народног здравља. Београд, 1932 г.

Садржина свеске за новембар о. г. посвећена је проф. др. М. Јовановићу — Батуту, почасном члану Југословенског друштва за чување народног здравља и првом уреднику „Здраља“, приликом осамдесетпетогодишњице његовог радноги успешног живота. На првој страни је слика г. др. М. Јовановића — Батута, затим долазе чанци: Животно дело од др. Стев. 3. Иванића, 1847 — 1932 од П., Улога у оснивању београдског медицинског факултета од. проф. Ђ. П. Нешића, Члан и претседник Главног санитетског савета од др. Војислава Михаиловића, Хигијенски просветитељ од др. Хран. Јоксимовића, Др. М. Јовановић — Батут и социјална медицина од др. Б. Константиновића, У друштву за чување народног здравља од др. В. Кујунџића, Оснивач и уредник „Здравља“ од др. Бојана Пирца. У свима овим чланцима износи се рад великога хигијеничара г. др. М. Јовановића — Батута.

Томислав М. Мацан, учитељ у Мандалијени крај Дубровника: Чарање и гатање. (Блато на Мљету.) Зарреб, 1932 Г:

Овај рад г. Томислава М. Мацана изашао је у Зборнику за народни живот и обичаје Јужних Словена, који издаје Југословенска академија знаности и умјетности у Загребу и чији је уредник др. Д. Боранић. У књизи су народни обичаји чарања и гатања из. околине Блата на Мљету, као: у разним црквеним благданима, свецима и временима, у кућанству, господарству, У рибању, у сну, у разним приликама итд. На пр. врачање у рибању: Ако се рибару украде луча, неће ухватити рибе. Кад рибари иду на рибање и сретну каквог старога човека, могу се вратити, јер неће ухватити рибе итд. Књига је од значаја за проучавање народних обичаја.

К.