Учитељ
Морално васпитање детета 338
звана самоуправа школске заједнице. Њен принцип састоји се у томе да ученик дела по етичким принципима из свога властитога уверења и свестан одговорности за своја дела.
Мисао самоуправе је један од најмодернијих педагошких проблема, иако се њен корен може наћи у далекој прошлости. Дабогме да је идеал васпитања да сваки онај који прође кроз школу дође до тога ступња, да се оспособи да у животу може, поред тога што дела по етичким принципима, још и самостално делати по тим принципима.
У тренутку, када се васпитање обично приводи крају и васпитаник се препушта својој сопственој одговорности, васпитање карактера није још завршено. Тек тада, када он као самосталан радник, ступа у узајамне односе људскога друштва, може вежбањем воље развити себе и довести до коначнога формирања и учвршћивања карактера. Из овога излази да васпитање сада мора прећи у самоваспитање и да је један од најважнијих задатака васпитања да припреми овај прелаз. Овај захтев истиче нам још једном основне услове целокупнога васпитања карактера. Значи, диспозиције које се већ налазе у детету развити у слободном раду, саморадњи, у јединство личности, у коме се разумна морална воља издиже изнад природних нагона и ставља их у службу моралних циљева.
Васпитање није испунило свој задатак, ако оно стално обуздава вољу васпитаникову строгим мерама или одвећ брижљивим туторством. Јер ће на тај начин млади васпитаник, кад једном буде слободан, изићи сасвим изненађен и неспретан за животне задатке, за које задатке његова слаба неизвежбана воља није дорасла. Шта бива од таквих индивидуа, чија снага карактерне воље је грешком наставе и васпитања закржљала, томе нас учи искуство посведневно. Стога је управо мерило вредности за васпитање у томе, уколико је оно припремило за самоваспитање.
Ново доба је индивидуу учинило слободном и тиме јој дало могућности да развије све снаге индивидуалнога живота. Међутим, стварајући социјалне организације, у којима је ова слобода могућна, оно је сваком појединцу, позваном на сарадњу, наметвуло и одговорност. Ова одговорност удвостручава се с обзиром на захтеве које поставља појединцима социјалан развитак новога доба. Поред индивидуалнога формирања личнога бића јесте најважнији елеменат образовања карактера под условима са-