Учитељ

334 Иван Кањух

дашњице — свест о овој социјалној одговорности. Кантов идеал личности захтева допуну социјалнога елемента у категоричком инперативу, коме је сам Кант дао најпростији и најзгоднији израз: „сваки мора радити тако као да се све њега тиче“, тојест сваки се мора према другима тако понашати, како сам жели да се и они према њему понашају.

Значај фантазије за васпитање и наставу

од Ивана Кањуха,

професора у Битољу

Ако пажљиво промотримо стање у данашњим школама, пашће нам у очи, да се један од главних недостатака њихових састоји у томе што је настава у њима прожета претераним интелектуализмом, док је образовање вољних и емиционалних функција прилично занемарено. Међутим формирање воље и осећања је код омладине исто толико важно, а можда и важније, него развијање интелектуалних способности. Јер интелект није једини елеменат прогреса и среће; да би у животу могли напредовати и да би могли постати корисни чланови друштвене заједнице, потребно је да кренемо у живот не само са извесним интелектуалним већ са истим толиким, ако не и са већим, вољним и емоционалним капиталом. Искуство нас учи да и интелектуално високо образован човек може да почини огромну штету, нарочито: у државном животу, ако је себичан карактер и своју себичност неће да потчини интересима целине. Стајао неко ма на колико високом интелектуалном ступњу, располагао он са ма колико сољидном стручном спремом, ако нема етичког карактера и развијена социална и национална осећања, он не може да ради одано на подизању благостања и културног напретка своје отаџбине, а још мање да за њу у случају потребе и живот жртвује. Требало би, дакле, свим силама настојати да се у школи што већа пажња посвети изградњи и развијању целе наше душе, а не само једног дела њеног. Другим речима, школа би требала да се бави не само интелектуалном, већ и вољно-емоционалном страном психичког живота. Када би из наставе и васпитања отстранили ову дисхар-