Учитељ

Значај фантазије за васпитање и наставу 387

Тај лажни интелектуализам, то једнострано преоптерећивање дечјег духа од стране данашње школе као и то како савремена школа не одговара довољно захтевима модерног живота, можда нико није боље илустровао од Е. Ситњаја.

„Царство памћења једног данашњег школованог човека са судбином његових претстава“, вели Ситњај, „може се упоредити са следећом сликом:

Његов је мозак у доба рођења као нека трговина разноврсне робе, која има да се отвори, у којој су полице, фијоке, справе за мерење већ уређене, али су још празне. (То су наслеђене диспозиције.) Сопственик дућана, млада детиња душа, је дуго 14—16 година заузета примањем и остављањем робе, која стиже свакога дана. (То је искуство и учење.) Роба у првим годинама долази у невероватно великој количини тако, да се највећи део фијока у ово доба напуни.

Један део робе лиферују велики трговци (школа, књиге) у одређеном реду и количини (наставни план и програм). У лиферованој роби има и такве, која је лепо смештена у фијоке, а која ће се некада много тражити; али тим више има такве, која ни по квалитету, ни по квантитету, ни по своме склопу, ни по тежини не може да стане у фијоке. Млади дућанџија иако са великим знојем, како тако ипак је негде смести. Међутим за време рада разбије се овде-онде понека полица, понека фијока (то су разне невоље живчаног система, болести), тамо се од робе направи такав хаос да се више не може употребити. Када ово наслагање после 16—18 годишњег рада измори тело и душу младога дућанџије тако, да једва чека да се потпуно уреди: дође надзорни одбор, погледа кроз прозор у дућан и даје дозволу за отварање радње. (То су испити и сведочанства.)

Најзад после толиких магловитих дана осване дан живота и слободе. Али какво разочарење! Живот не тражи оно што дућанџија нуди. Радња је скоро у застоју. Дућанџија види јасно своје стање: од онога што би њему, његовима и животу највише требало једва има нешто у дућану; а са оним што заправо никоме не користи радња му је препуна. ИМ да би трагикомедија била још потпунија и ту скоро ни за што неупотребљиву робу ве може да искористи онако како хоће, јер оно што тражи, у великом лавиринту само ретко може да нађе. Он би купио нову

Учитељ 22